Obilje energije nije isto što i obilje korisne energije — Efikasnost je ključ

Živimo u složenom energetskom trenutku: ratovi u Iranu i Ukrajini podižu svetske cene energije, krstareće rakete napadaju naftne tankere, dok dronovi gađaju čak i radioaktivni Černobil. Istovremeno, lokalno zagađenje od fosilnih goriva doprinosi jednoj od pet smrtnih ishoda širom sveta, a ovo leto je u Evropi donelo rekordne klimatske katastrofe sa oko 14.000 stradalih i milijardama dolara štete u poljoprivredi.

Problem uskog fokusa na ponudu

Pokret koji promoviše ideju „energetskog obilja“ — popularizovan od strane autora kao što su Ezra Klein i Derek Thompson — zamišlja obilje, sigurnu i čistu energiju za sve. Imaju dobar cilj, ali često ostaju kratki u odgovoru na pitanje kako to postići. Glavni problem je preteran naglasak na strani ponude: obnova ili povećanje proizvodnje bez istovremenog rada na efikasnosti vodi ka lažnim izborima i rasipanju resursa.

Primarna energija vs. korisna energija

Stručnjaci upozoravaju na tzv. zabludu o primarnoj energiji — izjednačavanje sirove (primarne) energije sa onim što je zaista korisno korisnicima. Jaz je ogroman: procene govore da se oko dve trećine energije iz fosilnih goriva gubi pre nego što postane korisna (najčešće kao otpadna toplota). To znači da jednostavno zamenjivanje jednog izvora drugim bez promene načina upotrebe može biti neučinkovito i skupo.

Gde efikasnost menja igru

Umesto da se fokusira samo na velike projekte i masivnu proizvodnju, pametnija strategija je izvlačenje više usluga iz svake jedinice energije. Primeri su jasni:

• Toplotne pumpe koriste približno 75% manje energije u odnosu na tradicionalne kotlove koji sagorevaju gorivo.
• LED rasveta troši oko 90% manje energije nego sijalice sa žarnom niti.
• Električni automobili koriste 3–6 puta manje energije u poređenju sa vozilima na benzin po pređenom kilometru.

Takva „elektro-efikasnost“ (termin koji je u upotrebi kod stručnjaka poput Jana Rosenowa) ne znači smanjenje komfora — naprotiv: elektrifikovani domovi su topliji, imaju bolji kvalitet vazduha, indukcijsko kuvanje je bezbednije, a električni prevoz tiši i efikasniji.

Gde lakoćom nastaje rasipanje

Neka rešenja koja se često navode kao znakovi obilja, poput velikih zatvorenih fabrika za uzgoj hrane (vertical farming), mogu zahtevati i do stotinu puta više energije nego tradicionalna poljoprivreda po jedinici prinosa. Slično, masovno prekomerno planiranje proizvodnje obnovljive energije bez optimizacije potrošnje vodi do nepotrebnih troškova i uticaja na zemljište.

Brzina, bezbednost i lokalna rešenja

Efikasnost i obnovljivi izvori su često domaći resursi i time bezbedniji od uvoza fosilnih goriva. Gradnja obnovljivih kapaciteta obično je brža od velikih fosilnih ili nuklearnih projekata, a energetska efikasnost se uvodi još brže. Primer: nakon poremećaja snabdevanja gasom usled rata u Ukrajini, instalacije toplotnih pumpi su se brzo uvećale — što je dovelo do znatnog rasta njihove zastupljenosti među sistemima grejanja.

Međutim, postoje prepreke: krovni solar je u SAD i dalje znatno skuplji i slabije rasprostranjen nego u nekim drugim zemljama zbog birokratije i regulative. Novi dalekovodi često imaju decenijska kašnjenja, a manjak kritičnih komponenti koči bržu tranziciju. Umesto slabljenja zaštitnih propisa, pametnija rešenja su brže nadogradnje postojećih vodova, uvođenje mikromreža i digitalno upravljanje distribuiranim skladištima energije (virtuelne elektrane).

Potrošač kao akter promena

Potrošačka rešenja — energetska efikasnost, termalni akumulatori, kućne baterije — smanjuju ukupnu potrošnju i pomeraju opterećenje u vreme kada je mreža manje opterećena. Distribuirane baterije mogu čuvati solarnu energiju po niskim cenama i koristiti je ili prodavati po višim cenama u vršnim periodima, čime podržavaju stabilnost mreže.

Zaključak: Pravi put ka energetskoj bezbednosti i pristupačnosti nije samo u proizvodnji više energije, već u pametnijem korišćenju svake jedinice energije — kroz efikasnost, elektrifikaciju i osnaživanje potrošača.

Da bi se to postiglo, potrebne su reforme: bolje informacije za korisnike, mobilizacija finansiranja, podizanje stručnosti u zanatskim zanimanjima i ukidanje politike i subvencija koje favorizuju fosilna goriva na štetu obnovljivih izvora i energetske efikasnosti.

Evan Mills je analitičar energetskih sistema, bivši viši naučnik u Lawrence Berkeley National Laboratory i istraživački saradnik u Energy and Resources Group, Univerzitet Kalifornije, Berkeley. Bio je koautor izveštaja IPCC-a, U.S. National Climate Assessment i kalifornijske procene klimatskih promena.