Copernicus je saopštio da je Zapadna Evropa imala rekordnu prosečnu temperaturu za jun–jul od 21,62°C, uz značajno smanjenu vlažnost zemljišta i niske protoke reka. Suša i visoke temperature doprineli su intenzivnim šumskim požarima u Francuskoj i Španiji. Površinske temperature svetskih mora dosegle su rekordnih 20,96°C u julu, a razvijajući El Niño može dodatno podići globalne temperature i učestalost ekstremnih vremenskih pojava.
Rekordna Vrućina: Zapadna Evropa Imala Najtopliji Jun–Jul U Zapisima, Copernicus Upozorava
Successive heatwaves and a drought have created ideal conditions for wildfires in Europe this summer. (Idriss Bigou-Gilles)
Zapadna Evropa je zabeležila najtopliji zajednički period juna i jula u zapisima: prosečna temperatura iznosila je 21,62°C, saopštio je Servis za klimatske promene Copernicus. Klimatske promene, uz razvijajući El Niño, doprinose istorijskim talasima vrućine, suši i pojačanim šumskim požarima širom kontinenta.
Ključni nalazi
Copernicus ističe da je ova vrednost nadmašila rekord iz 2022. i da odražava „izuzetnu postojanost toplote“ tokom leta. Vlažnost zemljišta bila je značajno niža nego u julu 2022, što je povećalo rizik od požara i dodatno smanjilo protoke reka.
Rijeke poput Sene, Rajne i Dunava beleže neuobičajeno niske protoke, što je uticalo na saobraćaj, navodnjavanje i proizvodnju energije u više zemalja. Smanjeni protoci mogu imati posledice i po region kroz koji prolazi Dunav.
„Ovo je jasan primer kako klimatske promene intenziviraju ekstremne vrućine, pri čemu se toplota i suša sve više međusobno pojačavaju,“ izjavila je Samantha Burgess iz Evropskog centra za prognostičke modele srednjeg dometa.
Topla mora i uloga El Niña
Prosečna temperatura površine svetskih mora u julu iznosila je 20,96°C, rekord drugi mesec zaredom. Delovi Sredozemlja i Atlantskog okeana bili su neuobičajeno topli, a Copernicus navodi da je glavni pokretač verovatno razvijajući se El Niño u tropskom Pacifiku.
Direktor Copernicusa Carlo Buontempo upozorio je da se radi o veoma snažnom El Niñu koji može dodatno podići globalne temperature i pojačati ekstremne vremenske pojave.
Globalni kontekst i posledice
Prošlog meseca je globalno zabeležen delom drugi najtopliji jul sa prosečnom površinskom temperaturom vazduha 1,47°C iznad preindustrijskog perioda (1850–1900). Poslednjih 11 godina su najtoplije u zabeleženoj istoriji, a glavni pokretač zagrevanja su emisije gasova staklene bašte.
Okeani apsorbuju većinu viška toplote, ali toplija mora povećavaju rizik od intenzivnijih oluja, većih padavina i beljenja koralnih grebena. Copernicus zasniva svoje procene na milijardama satelitskih i meteoroloških očitavanja sa podacima koji sežu do 1940. godine.
Za čitaoce u Srbiji: Niski protoci Dunava i drugih reka mogu uticati na rečni saobraćaj, hidroelektrane i poljoprivredu u regionu. Preporučuje se praćenje lokalnih upozorenja o vodi, snabdevanju i riziku od požara.
Pomozite nam da budemo bolji.
