Evropa se u proseku zagreva dvostruko brže od svetskog proseka u poslednjih 30 godina, navodi Copernicus. Ovo leto su rekordni toplotni talasi doprineli posebno teškoj sezoni požara u Francuskoj i Španiji, sa stotinama hiljada evakuisanih. Brže zagrevanje objašnjavaju kombinacija lokalne geografije, stagnacija toplog vazduha (anticykloni) i smanjenje sumpornih aerosola iz 1980-ih.
Zašto se Evropa zagreva dvostruko brže od svetskog proseka — i šta to znači
Beachgoers on the shore of Lake Lacanau in southwestern France as clouds of smoke rise from the Gironde wildfire. | Maximilien Lamy/AFP via Getty Images
Klimatska promena često deluje kao uznemirujuće déjà vu: svaki toplotni talas izgleda kao novi rekord, a svaka sezona požara donosi teže posledice. Ovog leta to se ogleda u razarajućim požarima u Francuskoj i Španiji — koji su, prema navodima zvaničnika i stručnjaka, među najvećim u modernoj istoriji tih zemalja — i u masovnim evakuacijama stanovništva.
Francuske vlasti su već evakuisale više od 250.000 ljudi iz jugozapadnog dela zemlje, u okolini Bordoa, dok je Španija premestila oko 100.000 stanovnika iz ruralnih i šumovitih oblasti zapadno od Madrida. Meteorolozi upozoravaju da bi temperature kasnije tokom nedelje mogle dostići više vrednosti — i da bi u nekim rejonima mogle preći 40 °C (preko 100 °F), što dodatno podstiče širenje požara.
Zašto Evropa jače oseća zagrevanje?
Podaci Evropskog programa za posmatranje Zemlje (Copernicus) pokazuju da je Evropa u proseku u poslednjih 30 godina toplija dvostruko brže od svetskog proseka. Postoje tri glavna razloga zašto se to dešava:
1. Kopno se brže zagreva od okeana — priobalna područja imaju neku zaštitu koju otvoreno more pruža, pa kontinentalne regije rastu brže.
2. Promene u atmosferskim obrascima: stabilne anticiklone i blokade u atmosferi sve češće „zarobljavaju“ topli vazduh nad kontinentom, produžavajući i intenzivirajući talase vrućine.
3. Smanjenje sumpornih aerosola: od 1980-ih Evropa je značajno smanjila emisije sumpornih čestica sa elektrana i industrije. Ti aerosoli su ranije reflektovali deo sunčevog zračenja i delimično hladili klimu — kada su nestali, otkrivena je i ubrzana komponenta zagrevanja.
U kombinaciji, ovi faktori produžavaju sezonu požara i povećavaju površine koje gore. Dugoročne posledice uključuju učestalije evakuacije, štete na infrastrukturi i izazove za hitne službe i poljoprivredu.
Šta možemo očekivati i šta treba uraditi
Ovo leto pokazuje kako lokalni vremenski obrasci i dugoročne promene u zagađenju utiču na regionalne razlike u zagrevanju. Za ublažavanje rizika potrebne su i globalne mere za smanjenje emisija stakleničkih gasova, ali i lokalne prilagodbe: bolje planiranje za vanredne situacije, upravljanje šumama, modernizacija protivpožarne opreme i upozoravanja za stanovništvo.
Ukratko, Evropa oseća posledice bržeg zagrevanja već danas — to su realne promene sa hitnim implikacijama za bezbednost i planiranje.
Pomozite nam da budemo bolji.
