Rekordni talasi vrućine u Evropi odneli su na hiljade života i podstakli razorne požare koji su zahvatili desetine hiljada hektara. Met Office povezuje oko 42% od 2.700 smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu sa ljudski izazvanim klimatskim promenama; Francuska i Nemačka beleže stotine i hiljade viška smrtnih ishoda. Naučnici pozivaju na hitnu prilagodbu i pojačanje globalnih napora ka smanjenju emisija.
Rekordne Vrućine U Evropi Odnose Hiljade Života — Naučnici Upozoravaju Na Novi Normal
csikiphoto / Shutterstock; Futurism
Rekordni talasi vrućine širom Evrope odneli su na hiljade života i stvorili idealne uslove za razorne šumske požare, upozoravaju stručnjaci i izveštaji medija. Posledice ekstremnih temperatura pogađaju zdravlje, transport, poljoprivredu i biodiverzitet.
Podaci i procene: Britanska meteorološka služba Met Office saopštila je da je od 2.700 smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu za koje se veruje da su posledica ekstremne vrućine tokom ove sezone — a sezona je tek na pola — oko 42% verovatno povezano sa klimatskim promenama uzrokovanim ljudskim delovanjem.
„Jasno je da klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima dovode do češćih i intenzivnijih letnjih talasa vrućine,“ rekao je Mark McCarthy, rukovodilac za atribuciju klime u Met Officeu. „To pojačanje utiče na zdravlje i smrtnost ljudi, ali i na poljoprivredu, saobraćajnu infrastrukturu i biodiverzitet.“
Francuske vlasti procenjuju oko 1.000 viška smrtnih ishoda i stotine hospitalizacija povezane s ekstremnom vrućinom, dok je Nemačka objavila da su njene bez presedana temperature do sada povezane sa približno 5.100 smrti.
Požari i evakuacije: Intenzivne vrućine i suvo tlo doprinele su višestrukim velikim šumskim požarima u Francuskoj, Španiji, Portugalu i Velsu. Požari su zahvatili desetine hiljada hektara, prouzrokovali masovne evakuacije i prisilili vlasti na vanredne mere. Sezona požara ove godine već je premašila istorijski prosek i preti da obori rekord iz prošlog leta.
Novi normal i poziv na akciju: Stručnjaci naglašavaju da ovo leto nije izuzetak, već izraz trenda sve češćih i žešćih ekstremnih vremenskih pojava. Clair Barnes sa Imperial College London kaže da je „potrebno hitno prilagođavanje“ kako bi se zaštitili životi i infrastruktura, te da se intenzivno mora raditi na smanjenju emisija do nultog nivoa kako bi se zaustavilo dalje pogoršanje.
Ovaj talas vrućine služi kao upozorenje državama, gradovima i zajednicama da unaprede planove za javno zdravlje, sistem ranog upozoravanja i otpornost infrastrukture na ekstremne klimatske uslove.
Izvor: The New York Times, podaci nacionalnih meteoroloških službi (Met Office, Météo‑France) i izjave istraživača.
Pomozite nam da budemo bolji.
