Analiza grupe World Weather Attribution (WWA) zaključila je da je ljudsko zagrevanje glavni uzrok rekordnih temperatura mora oko Evrope ovog leta. Prosečna temperatura Sredozemlja bila je 27 °C u julu, a plutača kod Majorke zabeležila je 33 °C. Studija navodi da je ljudska aktivnost dodala oko 2 °C Sredozemlju i 1,4 °C zapadnim evropskim morima, dok su talasi morske vrućine zahvatili oko 90% Zaliva Biskaje i 80% zapadnog Sredozemlja.
Rekordne temperature mora u Evropi: Ljudsko zagrevanje glavni krivac, upozoravaju naučnici
FILE PHOTO: A woman looks at the sunrise as she paddleboards on the Mediterranean Sea, in Barcelona, Spain July 2, 2025. REUTERS/Nacho Doce/File Photo
BRISEL, 19. avgust (Reuters) - Ljudski uzrok klimatskih promena bio je glavni pokretač ovogodišnjih rekordnih temperatura mora oko Evrope, navodi analiza naučnika objavljena u sredu. Stručnjaci upozoravaju da dalji rast temperature mora može imati ozbiljne posledice po morske ekosisteme, ribarstvo, turizam i priobalne zajednice.
Šta je istraživanje pokazalo?
Grupa World Weather Attribution (WWA), koja koristi peer‑review metode za procenu uloge zagrevanja planete u ekstremnim vremenskim događajima, procenila je da je ljudska aktivnost dodala oko 2 °C prosečnom zagrevanju Sredozemnog mora i oko 1,4 °C zapadnim evropskim morima.
Prosečna temperatura Sredozemlja prošlog meseca bila je 27 °C — najviši jul zabeležen do sada — dok je plutača na otvorenom moru blizu Majorke krajem jula početkom avgusta izmerila 33 °C.
"Ovo ima potencijal da potpuno preoblikuje ekosisteme od kojih priobalne zajednice zavise za hranu i prihode, i da pokrene štetne ekstremne vremenske pojave na kopnu", izjavila je Claire Bergin, klimatološkinja sa Maynooth University u Irskoj i koautorka studije.
Obim i posledice
Analiza pokazuje da su vršne temperature u istočnom i zapadnom Sredozemlju, kao i uz Zaliv Biskaje i iberijsku obalu, bile gotovo "praktično nemoguće" bez ljudski izazvanih klimatskih promena. U Keltskom moru, kod obala Britanije i Irske, najekstremnije temperature bile bi očekivane približno jednom u sto godina da nije bilo ljudskog uticaja na klimu.
Toplija mora povećavaju vlažnost i noćne temperature u priobalnim zonama i mogu doprineti intenzivnijim olujama kasnije u godini. Skokovi temperature vode dovode do masovnih pomora organizama poput korala, narušavaju zalihe hrane za ptice i sisare i izazivaju pomeranja vrsta ka severu — što John Bruno, morski ekolog sa Univerziteta Severne Karoline, opisuje kao približavanje "apsolutnim biološkim granicama adaptacije" za mnoge vrste.
WWA navodi da je oko 90% površine Zaliva Biskaje i 80% zapadnog Sredozemlja ove godine iskusilo uslove morskih talasa vrućine; bez globalnog zagrevanja taj procenat bi bio bliži 40%.
Šta dalje?
Svetska meteorološka organizacija podseća da su gasovi staklene bašte, pre svega iz sagorevanja fosilnih goriva, podigli prosečnu temperaturu planete na oko 1,4 °C iznad predindustrijskog nivoa, što povećava verovatnoću i intenzitet toplotnih talasa i njihovih posledica u moru i na kopnu. Naučnici ističu da su hitne mere za smanjenje emisija i prilagođavanje priobalnih i ribarskih sektora ključne za ublažavanje štete.
Izvor: Reuters, izveštaj grupe World Weather Attribution (WWA).
Pomozite nam da budemo bolji.
