Svetska meteorološka organizacija upozorava da su ekstremne vrućine postale češće, intenzivnije i dugotrajnije zbog klimatskih promena. Evropa beleži peti talas vrućina ovog leta, praćen sušom, požarima i rekordnim temperaturama. WMO ističe da uporni sistemi visokog pritiska, toplije more i isušeno tlo pojačavaju zagrevanje, dok El Niño ove godine nije značajan faktor.
UN: Ekstremne vrućine postaju češće, intenzivnije i traju duže — Evropa beleži peti talas
A man cools his child with water from the Fontana della Barcaccia during a heatwave in Rome, Italy, August 6, 2026. REUTERS/Claudia Chieppa
Ženeva, 11. avgust (Reuters) — Periodi ekstremnih vrućina postaju sve češći, intenzivniji i duži kako klimatske promene zagrevaju planetu, saopštila je u utorak Svetska meteorološka organizacija (WMO), poredeći aktuelne uslove sa poznatim evropskim letom 1976. godine.
Delovi Evrope trenutno beleže peti talas vrućina ovog leta, sezonu obeleženu sušom, šumskim požarima i rekordnim temperaturama.
"Ekstremne vrućine postaju češće, intenzivnije, traju duže i zahvataju mnogo veće površine nego u hladnijim klimama prošlosti," rekao je John Kennedy, šef klimatskih informacija u WMO, na konferenciji za novinare u Ženevi.
Kennedy je objasnio da trenutni obrazac vrućine u Evropi, kontinentu koji se zagreva najbrže, odražava kombinaciju dugotrajnog rasporeda sistema visokog pritiska preko severne hemisfere i opšteg porasta temperature izazvanog klimatskim promenama.
Sistemi visokog pritiska zarobljavaju topao vazduh, smanjuju oblačnost i blokiraju ulazak hladnijeg vazduha, što omogućava da se toplota nagomilava nad velikim regionima danima ili nedeljama.
Kennedy je dodao da El Niño, prirodni klimatski fenomen koji obično podiže globalne temperature, ove godine ne utiče značajno na evropske vrućine jer su uslovi u tropskom Pacifiku trenutno neutralni.
Promene u poslednjih pet decenija
Kennedy je primetio da je jun 1976. imao sličan raspored sistema visokog i niskog pritiska kao i sada, ali su posledice bile drugačije zbog niže globalne temperature pre nekoliko decenija.
"Slika iz 1976. bila je takva da su samo pojedina izolovana područja beležila temperature iznad proseka u znatno hladnijem svetu," rekao je on, dok je danas "slika obrnuta" — veliki deo planete beleži temperature iznad proseka, a samo su retke oblasti nešto hladnije.
Kennedy je ukazao da izuzetno topla mora i presušena zemljišta dodatno pojačavaju vrućine u Evropi. Morski toplotni talasi u Sredozemnom moru i vodama zapadno od Evrope daju pozadinsku toplinu koja podržava uporne sisteme visokog pritiska, dok suva zemljišta brže gube vlagu i brže se zagrevaju.
"Više faktora se udružuje i dovodi do rekordnih vrućina koje vidimo ove godine," zaključio je Kennedy.
(Izveštavanje: Olivia Le Poidevin; Uređivanje: Keith Weir)
Pomozite nam da budemo bolji.
