Cena ekstremnih vrućina: zašto toplinski talasi primoravaju ljude da napuste domove

Ove godine talasi rekordnih vrućina pogodili su Evropu i SAD, primoravši milione ljudi da traže spas u bazenima, biblioteka­ma i privremenim hladnim centrima. Dok će za neke opasnost proći sa sezonom, za mnoge — posebno one koji nemaju sredstva za prilagođavanje — vrućina postaje razlog za trajno raseljavanje.

Naučnici su identifikovali "ljudsku klimatsku nišu": skup klimatskih uslova (padavine, vlažnost, temperature) u kojima su ljudska društva vekovima napredovala. Klimatske promene brzo su suzile tu nišu. Prema studiji objavljenoj u Proceedings of the National Academy of Sciences, do 2070. godine i do jedne trećine čovečanstva moglo bi živeti van tih pogodnih uslova ako emisije ostanu visoke.

Zašto je ekstremna vrućina posebno opasna? Ključnu ulogu igra kombinacija visoke temperature i vlažnosti: produžene vrednosti wet-bulb temperature od oko 35°C (95°F) smatraju se fiziološki nepreživljivim. Neki gradovi su već zabeležili prelazak tog praga, a nova istraživanja sugerišu da granica preživljavanja može biti i niža u određenim uslovima.

Međutim, regije postaju nepogodne za život mnogo pre nego što postanu doslovno neprežive: ekonomija, zdravlje i svakodnevni život se urušavaju. Ljudi obično ne sele zbog jedne vrućine — sele se kada ostanak postane preskup. Ekstremna vrućina umnožava nejednakosti: bogatiji mogu rashladiti domove, platiti račune ili privremeno otići; siromašniji nemaju te opcije i trpe kumulativne gubitke.

Posledice su široke: propadaju usevi, gine stoka, radnici na otvorenom gube prihod jer se radno vreme skraćuje ili rad postaje opasan, a porodice troše više na vodu, hranu, struju i zdravstvenu zaštitu. Trudnice su u većem riziku od prevremenih porođaja, deca gube obrazovanje tokom zatvaranja škola, a stariji postaju sve ranjiviji. Noći koje ne donose olakšanje dodatno pogoršavaju situaciju jer telo nema vremena da se oporavi.

"Migracija se obično ne dogodi preko noći — to je kaskada gubitaka koja polako uklanja mogućnost ostanka."

Primer: Santuben Kantibhai, poljoprivrednica iz Gudžarata (Indija). Njenim porodici su ponovljeni talasi vrućine uništili useve, dok je očev gubitak vida i neophodna operacija dodatno smanjio porodični prihod. Parametarsko osiguranje joj je pomoglo da prebrodi šok i plati lečenje, što je privremeno očuvalo njihov izbor da ostanu na zemlji.

Drugi primer je Sebastian Perez, neregistrovani radnik iz Gvatemale, koji je 2021. umro radeći na polju tokom rekordnog talasa vrućine u Oregonu (temperatura do 107°F). To pokazuje da su opasnosti od vrućine transnacionalne i često pogađaju najranjivije — uključujući migrante.

Svetla tačka je da mnoga rešenja već postoje: širenje krošnji i zelenih površina, »cool« krovovi, zasenčene ulice, pasivni principi u građevinarstvu, sistemi ranog upozoravanja, zaštita radnika i finansijski instrumenti (npr. parametarsko osiguranje) koji ublažavaju gubitke. Svetska banka procenjuje da bi, u scenariju visokih emisija, do 216 miliona ljudi moglo biti interno raseljeno u narednih 25 godina — ali ambiciozno prilagođavanje i smanjenje emisija moglo bi taj broj smanjiti i do 80%.

Šta je potrebno? Pre svega politička volja i finansijska sredstva: najizloženije zajednice su često najsiromašnije i nisu u stanju same da finansiraju prilagođavanje. Rešenja moraju biti pravedna i uzeti u obzir rodne, društvene i pravne nejednakosti kako ne bi ostavila najranjivije po strani.

U suštini, imamo znanje šta treba činiti, ali nedostaje posvećenost i ulaganje. Ako ne delujemo brzo i pravedno, pitanje više neće biti gde pobeći od vrućine — nego da li će išta ostati izvan njenog dometa.