Nova studija zasnovana na podacima ERA5-HEAT pokazuje da se štetni toplotni stres povećava širom sveta, pri čemu noćne "osećajne" temperature rastu brže od dnevnih. Oko 70% svetske populacije sada doživljava najmanje 90 dana jakog toplotnog stresa godišnje (u odnosu na 55% u 1970-ima). Istraživači upozoravaju na ozbiljne zdravstvene posledice i pozivaju na sisteme ranog upozoravanja zasnovane na toplotnom stresu i na pravično klimatsko finansiranje za najugroženije zajednice.
Opasan Toplotni Stres Raste Globalno — Najveći Skok Je Noću, Ne Prepodnevnim Vrućinama
Photo Credit: iStock
Toplotni uslovi na Zemlji postaju sve opasniji: nova studija zasnovana na podacima ERA5-HEAT pokazuje da se štetni toplotni stres pojačava na svim kontinentima, a najveći rast primećen je tokom noći, kada „osećaj toplote“ raste brže nego tokom dana.
Autori su analizirali klimatske zapise i procene stanovništva koje obuhvataju sedam decenija kako bi procenili globalnu izloženost opasnim uslovima. Prema izveštaju Mongabay, oko 70% svetske populacije sada doživljava 90 ili više dana jakog toplotnog stresa godišnje — u poređenju sa 55% u 1970-ima.
Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Climate Change koristilo je ERA5-HEAT dataset, koji sadrži zapise o toplotnom stresu od 1940. godine. Autori su upozorili da su se opasni uslovi intenzivirali i u regionima koji do nedavno nisu bili naviknuti na njih, uključujući Evropu; jedan od talasa vrućina povezan je sa više od 10.000 viška smrtnih slučajeva.
"Toplotni stres već utiče na živote širom sveta i više nije pretnja budućnosti," izjavila je Rebecca Emerton, glavna autorka studije i starija naučnica u European Centre for Medium-Range Weather Forecasts.
Toplotni stres ne zavisi samo od maksimalne temperature u toku dana — ključni faktor je i vlažnost, koja umanjuje mogućnost hlađenja znojenjem i povećava stvarni osećaj toplote. Kada noći ostaju tople, ljudi gube važan period oporavka, što povećava rizik za zdravlje.
Sa aspekta javnog zdravlja, visoke noćne temperature mogu pogoršati simptome astme, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Deca, starije osobe i hronični bolesnici su posebno ugroženi, a posledice se akumuliraju tokom produženih talasa vrućine.
Toplotne noći takođe remete san, opterećuju sisteme hlađenja u domaćinstvima, ugrožavaju bezbednost radnika koji rade na otvorenom i stvaraju dodatni pritisak na bolnice i hitne službe. Zajednice sa ograničenim resursima, slabom senkom drveća ili nepouzdanim pristupom rashladnim rešenjima najugroženije su.
Christopher Callahan, naučnik sa Indiana University koji nije učestvovao u studiji, ocenio je da su korišćene metode pouzdane, ali je upozorio da ERA5-HEAT može podceniti najekstremnije temperature u nekim delovima tzv. "globalnog juga", gde su dugoročni klimatski podaci ograničeni, a ranjivost visoka.
Autori preporučuju da vlade prošire planove za zaštitu javnog zdravlja od vrućine i uspostave sisteme ranog upozoravanja zasnovane na indeksima toplotnog stresa, a ne samo na vazdušnoj temperaturi. Takvi sistemi omogućavaju preciznije identifikovanje zona najveće opasnosti i ciljane intervencije.
Istraživanje takođe ističe problem klimatske nejednakosti: najranjivije zajednice često nemaju sredstva potrebna za prilagođavanje. Stručnjaci pozivaju na hitno i pravično klimatsko finansiranje kako bi se smanjile razlike u mogućnostima adaptacije.
"Ne možemo se samo prilagođavati ekstremnim vrućinama bez hitnog i pravičnog klimatskog finansiranja," rekao je Nasiru Idris, direktor Ibrahim Usman Jibril Institute for The Built Environment na Nasaraw State University (Keffi), Nigerija.
Studija pruža jasnu poruku donositeljima politika: praćenje i upozoravanje moraju se zasnivati na indeksima toplotnog stresa koji uzimaju u obzir temperaturu i vlažnost, a potrebna su i ulaganja u zaštitu najosetljivijih zajednica.
Pomozite nam da budemo bolji.
