Evropu je zadesio rani, intenzivan toplotni talas koji je preliminarno povezan sa više od 14.000 prekomernih smrti u jednoj nedelji. EuroMOMO je za sedmicu do 28. juna zabeležio 14.260 smrtnih slučajeva iznad očekivanog, a najveći teret nosile su osobe starije od 65 godina. Nacionalni podaci iz Nemačke, Engleske, Belgije, Španije i Holandije potvrđuju značajan porast smrtnosti povezan s visokim temperaturama. Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene pojačavaju učestalost i intenzitet toplotnih talasa, dok vlasti pojačano prate ugrožene grupe.
Alarmantno: Rani toplotni talas u Evropi povezan sa preko 14.000 prekomernih smrti u jednoj nedelji
Photo Credit: iStock
Evropu je ovog leta iznenada pogodio rani i intenzivan toplotni talas koji je, prema preliminarnim procenama, povezan sa više od 14.000 prekomernih smrti u jednoj nedelji.
EuroMOMO, evropska mreža za praćenje smrtnosti, zabeležio je za nedelju koja se završava 28. juna 14.260 smrtnih slučajeva iznad očekivanog nivoa iz svih uzroka, pri čemu su više od 12.000 bile osobe starije od 65 godina. Ovaj nagli porast ukazuje na to koliko brzo ekstremne temperature mogu prerasti u javnozdravstvenu vanrednu situaciju.
Podaci po zemljama
Nemačka: Zabeležena je maksimalna temperatura od 41,7 °C, a Institut Robert Koch prijavio je 6.830 smrtnih slučajeva povezanih s toplotom do početka jula.
Engleska i Vels: Procene ukazuju na oko 2.700 smrtnih slučajeva povezanih s toplotom tokom maja i juna.
Belgija: Zabeleženo je 1.747 smrti iznad očekivanog tokom talasa između 18. juna i 1. jula.
Španija: Pripisano je 937 prekomernih smrti u junu koje se povezuju sa visokim temperaturama.
Holandija: Prijavljeno je oko 480 više smrti nego što se očekivalo u relevantnom periodu.
Zašto je toplota opasna
Toplotni talasi često ostaju potcenjeni jer ne ostavljaju vidljive razorne posledice kao što su poplave ili požari, ali mogu biti među najsmrtonosnijim vremenskim događajima. Toplota pogoršava hronične bolesti, može izazvati srčane udare, probleme sa disanjem, dehidraciju i toplotni udar. Najugroženije grupe su stariji ljudi, bolesnici sa hroničnim oboljenjima, radnici na otvorenom i oni bez pouzdane mogućnosti rashlađivanja.
Toplotni talasi takođe opterećuju bolnice, remete rad i proizvodnju hrane, povećavaju troškove energije i pritiskaju elektroenergetske mreže.
Veza sa klimatskim promenama i odgovori vlasti
Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene uzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vrućina. Evropa je u poslednjim decenijama imala više smrtonosnih talasa vrućine; najteži do sada često se navodi talas iz 2003. sa približno 70.000 smrtnih slučajeva.
Vlasti i zdravstvene službe širom kontinenta prate situaciju, izdaju upozorenja i pojačano štite ugrožene grupe dok se prikupljaju i revidiraju podaci o smrtnim ishodima. Često se u zvaničnim dokumentima kao uzrok smrti navodi akutni medicinski događaj (npr. srčani udar) bez navođenja visokih temperatura koje su ga mogle izazvati, zbog čega stvarni uticaj toplotnih talasa može biti podcenjen.
Lasse Vestergaard, Statens Serum Institut (Danska): Povezujemo ovaj porast sa toplotnim talasom koji je pogodio veliki broj evropskih zemalja, jer ne postoji drugo očigledno objašnjenje za ovako visok nivo prekomerne smrtnosti. Skok od nedelju na nedelju ove veličine je veoma neuobičajen.
Kako se revizije podataka nastavljaju, očekuju se detaljnije procene pune razmere uticaja ovog ranog toplotnog talasa. Javnozdravstveni sistemi pozvani su na unapređenje sistema ranog upozoravanja, planova za vanredne situacije i lokalne podrške najugroženijima.
Pomozite nam da budemo bolji.
