Zapadna Evropa je u junu zabeležila rekordan porast temperatura i oko 10.000 viška smrti, pokazuju podaci Copernicusa i EuroMOMO. Prosečna temperatura bila je +5,5°F (+3,1°C) iznad normale, a lokalni skokovi do +16°F (+8,9°C) doveli su do talasa smrtnih ishoda, naročito među osobama starijim od 65 godina. Studija za Englesku i Vels navodi preko 2.200 smrtnih slučajeva, od kojih je 38% povezano sa uticajem klimatskih promena. Stručnjaci pozivaju na hitno prilagođavanje i ubrzano smanjenje emisija.
Brutalni Jun: Više Od 10.000 Viška Smrti U Zapadnoj Evropi Tokom Rekordne Vrućine
Late June was significantly hotter than normal across much of Europe. Copernicus Climate Change Service
Zapadna Evropa zabeležila je više od 10.000 viška smrtnih slučajeva tokom izuzetno intenzivnog toplotnog talasa u junu, pokazuje najnovija analiza. Prosečna temperatura u regionu bila je oko +5,5°F (+3,1°C)
Šta pokazuju podaci?
Tokom kraja juna, neke oblasti su zabeležile temperature i do +16°F (+8,9°C)98°F (≈36,7°C)109°F (≈42,8°C)
Prema mreži EuroMOMO, koju podržava Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), u kasnom junu zabeleženo je oko 10.000 viška smrtnih slučajeva u zemljama Zapadne Evrope. Od toga je više od 9.000 žrtava bilo među osobama starijim od 65 godina — grupom naročito osetljivom na ekstremne vrućine.
Analize i uzroci
Stručnjaci ističu da ovako visok višak mortaliteta u letnjem periodu odstupa od uobičajenih sezonskih obrazaca, kada smrtnost obično dostiže vrhunac zimi. "Da bismo u ovo doba godine imali ovakav višak smrtnosti je neuobičajeno. Teško je objasniti ovaj visoki višak bilo čim drugim osim ekstremne vrućine," rekao je Lasse Vestergaard iz Statens Serum Instituta u Danskoj za Reuters.
Posebna studija za Englesku i Vels procenila je da je junski talas bio odgovoran za više od 2.200 smrti i da je oko 38% tih smrtnih slučajeva moguće povezati sa dodatnim zagrevanjem koje je prouzrokovalo klimatsko menjanje.
Šta to znači i šta treba uraditi?
Stručnjaci i javnozdravstveni radnici upozoravaju da podaci ukazuju na hitnu potrebu za prilagođavanjem: bolja priprema zdravstvenih sistema, unapređenje sistema ranog upozoravanja, zaštita najugroženijih grupa i planiranje urbanih zona kako bi se smanjio uticaj ekstremnih temperatura. Takođe se ponovo poziva i na ubrzanje globalnih mera za smanjenje emisija da bi se ograničilo dalje pogoršanje klime.
"Vreme je da shvatimo da sada živimo u regionu sa opasno vrućim letima," upozorila je Clair Barnes sa Imperial College London. "Moramo hitno da se prilagodimo i da intenziviramo napore za smanjenje emisija."
Ovi podaci služe kao alarm za vlasti širom Evrope, ali i kao podsetnik građanima da se informišu o merama zaštite tokom talasa vrućine — naročito za starije osobe i hronične bolesnike.
Pomozite nam da budemo bolji.
