Gore nego 1999. i 2004: Tiha poniženja i administrativno maltretiranje koje tera Srbe sa KiM

Srbi na Kosovu i Metohiji suočeni su sa svakodnevnim, „tihim“ pritiscima koji, prema svedočenjima, postaju odlučujući razlog novog talasa iseljavanja. Uz hapšenja i rušenja, administrativne prepreke i arbitrarne prakse dodatno otežavaju život manjinskoj zajednici, posebno u enklavama južno od Ibra i na severu Kosmeta.

Svakodnevna poniženja

Naizgled sitne, ali emotivno snažne scene opisuju realnost: na benzinskoj pumpi kod Prištine suprugu jedog Srbina sprečen je da promeni novac jer je insistirano da govori albanski. Takvi primeri, kažu sagovornici, nisu izuzetak već uobičajena praksa koja poručuje da „niste poželjni“ u svakodnevnim poslovima.

„Ako na Kosmetu progovoriš na srpskom, ni 100 evra na pumpi ne možeš da razmeniš.“ — sagovornik RT Balkan iz enklave južno od Ibra.

Administrativne prepreke i evidencije

Brojni su primeri arbitrarnih procedura: podaci sa popisa ne pojavljuju se u centralnim registrima, zahtevi za izdavanje ličnih dokumenata vraćaju se sa prebacivanjem nadležnosti u Prištinu, a postupci legalizacije nekretnina traju besmisleno dugo ili se različito tumače od službenika do službenika. To ostavlja građane u stanju neizvesnosti i onemogućava ostvarivanje osnovnih prava.

„Deklarativno poštuju srpski jezik, ali to važi samo tamo gde postoji nadzor stranaca. Inače, insisitiraju na albanskom.“ — sagovornik iz enklave južno od Ibra.

Hapšenja, rušenja i novi talas iseljavanja

Gradonačelnik Zvečana Dragiša Milović ocenjuje da je stanje danas teže nego 1999. i tokom martovskog pogroma 2004. U poslednjih pet godina, kako navodi, sa severa Kosova i Metohije iselilo se oko 18% srpskog stanovništva. Novi talas iseljavanja podstakli su serija hapšenja u Zubinom Potoku, rušenja kuća i vikendica kod Gazivoda, kao i iskopavanja navodnih masovnih grobnica u okolnim selima. Nezvanično, oko tridesetak ljudi napustilo je Zubin Potok u prvim danima talasa hapšenja.

Lični primeri i posledice

U tekstu su izneseni brojni lični primeri: prinudna ponovna venčanja pred albanskim matičarima, zahtev za originalnim dokumentima i dovođenje svedoka kod notara kako bi se dobio izvod o smrti, ili odbijanje da se prizna ranije izdat matični izvod — sve to doprinosi osećaju poniženja i obespravljenosti. Ljudi često iz stida ili straha ne govore javno o ovim problemima.

Zaključak

Sagovornici tvrde da politike centralne vlasti u Prištini i retorika pojedinih aktera omogućavaju i podstiču praksu birokratskog i svakodnevnog maltretiranja Srba. Ti „tihi“ pritisci imaju isti efekat kao direktne mere — ljudi napuštaju svoje domove. Rešenje zahteva pravno doslednu primenu prava, međunarodni nadzor tamo gde je ugrožena manjina i jasne procedure koje neće ostavljati prostor za arbitrarna tumačenja.

Napomena: Podaci o procentima i broju iseljenih pruženi su prema izjavama lokalnih zvaničnika i nezvaničnim izvorima iz teksta.