Studija World Weather Attribution utvrdila je da je klimatska promena dodala oko 2°C Sredozemlju i 1,3–1,4°C zapadnim evropskim morima ovog leta. Posledica su širenje morskih toplotnih talasa, pomeranje vrsta prema severu i ugrožavanje priobalnog ribarstva i akvakulture. Neka mesta Sredozemlja zabeležila su preko 6°C iznad proseka tokom najtoplijeg perioda, a bez ljudskog uticaja pogođenost bi bila znatno manja.
Toplija evropska mora privlače kupače — ali ispod površine preti ozbiljna opasnost, upozorava studija
Europe's warmer seas are appealing to swimmers – but what lies beneath is ‘alarming’, study warns
Klima je glavni pokretač porasta temperatura mora u Evropi, pokazuje novo istraživanje grupe World Weather Attribution (WWA). Analiza kombinuje zapažanja i klimatske modele i ukazuje da je ljudsko zagrevanje ovog leta dodalo približno 2°C Sredozemlju i oko 1,3–1,4°C zapadnim evropskim morima.
„Od atlantskih voda kod Irske do Sredozemnog mora, evropska mora beleže alarmantan porast temperatura,” kaže koautor Thomas Frölicher, fizičar za životnu sredinu na Univerzitetu u Bernu. „Naše istraživanje jasno pokazuje da to pogoni klimatska promena, prvenstveno sagorevanje fosilnih goriva.”
WWA naglašava da su posledice već vidljive u moru i na obali: vrste se pomeraju ka severu u potrazi za hladnijim vodama, narušavajući hranidbene lance, priobalno ribarstvo i akvakulturu. Neke oblasti Sredozemlja zabeležile su višak temperature površine mora od preko 6°C iznad proseka tokom najtoplijih dvonedeljnih perioda u julu.
„Iznenađuje koliko malo dodatnog zagrevanja je potrebno da mnoge organizme dovede preko praga preživljavanja — na primer, za koralne grebene često je dovoljno oko 1°C,” upozorava marinekolog John Bruno.
Copernicus Climate Change Service, monitor EU za globalno zagrevanje, zabeležio je rekordno visoke temperature svetskih okeana u julu, drugi mesec zaredom. WWA navodi da su morske toplotne talase u većem delu evropskih regiona ove godine iskusile velike površine: oko 90% područja Zaliva Biskaje i obala Iberskog poluostrva i 80% Zapadnog Sredozemlja.
Analize sugerišu da bi, bez trenutnih ~1,4°C antropogenog (ljudskog) zagrevanja, zahvaćenost tim toplotnim talasima bila znatno manja — na oko 40% ovih regiona. Pored direktnih efekata na morske organizme, viša temperatura površine mora može povećati vlažnost i time pogoršati talase ekstremnih vrućina na obali.
Claire Bergin, koautorka studije sa Maynooth University, napominje da tople vode mogu delovati privlačno kupačima u umerenijim klimama, ali ističe da su posledice po morski život i lokalne zajednice daleko ozbiljnije.
Šta ovo znači za region
Za priobalne zajednice, ribare i akvakulture u čitavom regionu, ova studija znači povećan rizik od smanjenja stokova ribe, promena u sastavu vrsta i finansijskih gubitaka. Dugoročno, ukazuje se na potrebu hitnih mera za smanjenje emisija gasova staklene bašte i prilagođavanje upravljanja morskim resursima.
Izvori: World Weather Attribution (WWA), Copernicus Climate Change Service.
Pomozite nam da budemo bolji.
