Analiza Climate Central-a utvrdila je da je ljudsko zagrevanje odgovorno za oko 27% više poseta hitnim službama zbog toplotnih bolesti u SAD tokom sezona 2018–2025. Najteži događaji obuhvatili su jun 2021. u pacifičkom severozapadu i desetodnevni talas u Kaliforniji 2022. Studija se oslanja na dnevne maksimum temperature i ne kvantifikuje uticaj toplih noći ili vlažnosti. Stručnjaci upozoravaju da su stariji, mala deca i radnici na otvorenom najugroženiji i pozivaju na preventivne mere.
Zašto letnje vrućine izazvane ljudskim zagrevanjem sve više šalju Amerikance u hitnu pomoć
People rest at the Oregon Convention Center cooling station in Oregon, Portland on June 28, 2021, as a heatwave moves over much of the United States. The village of Lytton in British Columbia broke the record for Canada's all-time high, with a temperature of 46.6 degrees Celsius (116 Fahrenheit), said Environment Canada. (Photo credit: KATHRYN ELSESSER/AFP via Getty Images)
Analiza organizacije Climate Central pokazuje da je ljudsko zagrevanje dovelo do značajnog porasta broja poseta hitnim službama zbog toplotnih bolesti u SAD. Istraživanje, objavljeno u časopisu Climatic Change, obuhvatilo je tople sezone od 2018. do 2025. i utvrdilo da bi stopa poseta bila oko 27% niža bez dodatnog zagrevanja uzrokovanog ljudskim aktivnostima.
Ključni događaji i nalazi
Najekstremniji događaj u analizi bio je talas vrućine u pacifičkom severozapadu u junu 2021. — to je proizvelo najvišu dnevnu stopu poseta hitnim službama zbog toplote tokom osmogodišnjeg perioda studije, a istraživači procenjuju da je oko 27% te stope povezano sa ljudskim zagrevanjem.
Tokom desetodnevnog talasa u Kaliforniji (31. avgust–9. septembar 2022.) registrovano je 1.911 poseta hitnim službama zbog posledica toplote; prema proceni autora studije, otprilike 570 tih poseta može se pripisati dodatnom zagrevanju izazvanom ljudskim aktivnostima.
(Photo credit: Getty Images)
Kako poneki dodatan stepen pravi veliku razliku
Studija je pokazala da se broj poseta hitnim službama ubrzano povećava kako rastu dnevne maksimalne temperature. Nekoliko dodatnih stepeni na već vruć dan može više ljudi dovesti do tačke kada organizam ne uspeva da se efikasno ohladi.
„Podaci potvrđuju ono što vidimo u našim bolnicama: sve više ljudi oboleva od izlaganja toploti…“ — dr Caitlin Rublee, emergency physician, za Climate Central.
Rizik nije ograničen samo na radnike na otvorenom ili sportiste: vruć stan, duga vožnja bez klime ili noći bez olakšanja mogu takođe ozbiljno opteretiti organizam. Urbanizacija dodatno pojačava problem — asfalt, krovovi i zgrade zadržavaju toplotu i polako je otpuštaju tokom noći, pa se gradske sredine hlade sporije.
Autori studije su se fokusirali na dnevne maksimalne temperature i nisu kvantifikovali dodatni uticaj toplih noći, visoke vlažnosti ili produženih talasa vrućine — faktora koji mogu dodatno povećati rizik od toplotnih bolesti.
(Photo credit: Getty Images)
Ko je najugroženiji i šta možete uraditi
Najrizičnije grupe su starije osobe, mala deca, radnici na otvorenom, osobe sa hroničnim bolestima i oni koji nemaju pouzdano mesto za hlađenje. Tokom produženih perioda vrućine preporučuje se pomeranje fizičkog rada, vežbanja i obaveza na hladnije sate, češće unošenje tečnosti, pauze u klimatizovanim prostorima i proveravanje ranjivih suseda ili rođaka.
Znaci toplotne iscrpljenosti uključuju glavobolju, mučninu, vrtoglavicu, slabost i obilno znojenje — izađite iz toplote, ohladite se i pijte vodu. Znaci toplotnog udara (konfuzija, nejasan govor, gubitak svesti, napadi) zahtevaju hitnu medicinsku pomoć: pozovite 911 i započnite hlađenje dok pomoć ne stigne.
Studija naglašava da klimatske promene već imaju merljiv uticaj na zdravlje i opterećenje zdravstvenih sistema, i poziva na hitne mere prilagođavanja i preventivne akcije kako bi se smanjile posledice na ljude i zajednice.
Pomozite nam da budemo bolji.
