Crna Gora u Briselu zatvara poglavlja 8 (konkurencija) i 29 (carinska unija), čime je ukupno 18 poglavlja zatvoreno, a ostaje 15 otvorenih. Vlada to vidi kao značajan korak prema EU, ali bilateralni zahtevi Hrvatske — imovina, Morinj, brod "Jadran" i granica na Prevlaci — ostaju ključna prepreka. Rešavanje ovih pitanja zahteva političke kompromise koji mogu biti bolni i spori.
Crna Gora Na Pragu EU: Zatvaraju Poglavlja, Ali Hrvatska Ostaje Ključna Prepreka
Getty © Godong / Contributor
Crna Gora danas u Briselu zatvara dva pregovaračka poglavlja: Poglavlje 8 (politika konkurencije) i Poglavlje 29 (carinska unija). Vlada ocenjuje ovaj korak kao značajan u završnoj fazi pregovora, ali ključni bilateralni sporovi sa Hrvatskom ostaju nerešeni i mogu usporiti ili otežati put ka članstvu.
Šta se zatvara i šta to znači
Iz kabineta premijera Milojka Spajića saopšteno je da zatvaranje poglavlja iz klastera 2 i 3 potvrđuje da je Crna Gora postigla potreban stepen usklađenosti sa pravnom tekovinom EU u oblastima konkurencije i carinske unije. Spajić predvodi crnogorsku delegaciju u Briselu.
Do sada su zatvorena 18 pregovaračka poglavlja, a ostaje još 15 otvorenih. Vlada to vidi kao „važan korak u završnoj fazi pregovora“ i dokaz posvećenosti reformama, dok iz EU stižu pohvale za napredak.
Bilateralna pitanja sa Hrvatskom
Ipak, konkretne prepreke dolaze iz bilateralnih zahteva Hrvatske, koje istovremeno hvali napredak Crne Gore, ali traži rešenja za niz otvorenih tema. Premijer Hrvatske Andrej Plenković naveo je kao sporne tačke:
- imovinsko-pravne zahteve porodica iz Hrvatske;
- spornu spomen-ploču u Morinju;
- status školskog broda „Jadran“;
- spornu državnu granicu na Prevlaci.
Za neke od tih tema već postoje duboke emotivne i političke tenzije: Morinj i Lora spadaju u osetljiva pitanja ratne prošlosti, a Prevlaka ima poseban status od 2002. godine (protokol koji ostavlja deo akvatorijuma "ničijim morem" i morski prilaz od 550 metara pod hrvatskom kontrolom).
Stradanja i zahtev za reciprocitet
Crnogorska strana, između ostalog, najavljuje da će u razgovore uneti i pitanje stradanja iz logora "Lora" — gde je ubijeno 14 vojnika iz Nikšića — kao element za eventualan reciprocitet pri rešavanju potraživanja. Svedočenja preživelih, poput Veselina Bojovića, podsećaju na težinu tih tema i dodatno komplikiju pregovore.
Prevlaka i simbolički spori
Dok je spor oko broda "Jadran" simbolički i emotivan, pitanje Prevlake dotiče suverenitet i teritorijalni integritet. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović istakao je da rt Oštro treba da pripadne Crnoj Gori, na šta su iz Hrvatske uzvratili oštrim reakcijama i podsećanjem na raniju retoriku oko granica.
Šta sledi
Iako su pohvale iz EU i pojedinih lidera (Antonio Costa, Emmanuel Macron) ohrabrujuće, jasna je poruka da su bilateralni sporovi sa Hrvatskom potencijalno ključna prepreka za brže članstvo. Rešenje očekivanih otvorenih pitanja zahteva političku odlučnost, diplomatske pregovore i moguće kompromise koji će za deo javnosti biti bolni ili neprihvatljivi.
"Put ka EU nije samo tehničko zatvaranje poglavlja — često su odlučujući politički i bilateralni kompromisi koji prate istoriju i emocije dve strane."
Napomena: Svi podaci o brojevima poglavlja, protokolu o Prevlaci i navodima lidera zasnovani su na zvaničnim izjavama i dostupnim izveštajima.
Pomozite nam da budemo bolji.
