Dr Nena Šantić u emisiji "Danas na RT" ocenjuje da je najava tzv. "koalicije voljnih" izraz američkog uticaja i da iza nje stoje pre svega finansijski interesi, pa i mogućnost pranja novca. Kao primer promene industrijske proizvodnje navodi moguću konverziju Volkswagen-a na vojnu proizvodnju. Šantić ističe da je Srbija trenutno "ne-voљna" i neutralna, te upozorava na pritiske koji bi mogli da dovedu do novih uslova u spoljnoj politici.
Šantić: 'Koalicija voljnih' Je "američka naredba" — Iza Fabrika Oružja Su Pare, Srbija Ostaje Neutralna
U emisiji „Danas na RT” ekonomistkinja dr Nena Šantić ocenila je da najava formiranja tzv. „koalicije voljnih” predstavlja, kako je rekla, "američku naredbu" i da iza takvih inicijativa stoje pre svega finansijski interesi i potencijalno pranje novca na državnom i međunarodnom nivou.
Glavne teze
Šantić je diskutovala o promeni profila industrije u uslovima sukoba — kao primer navela je moguću prekvalifikaciju nemačke fabrike Volkswagen na vojnu proizvodnju — i upozorila da se pri tome zanemaruju ljudske žrtve jer je ključni motiv dobit. Istakla je i najave Francuske i SAD da daju licence za proizvodnju raketa u Ukrajini, što po njenom mišljenju ukazuje na izgradnju novog proizvodnog korpusa tokom trajanja sukoba.
"Stalno je napeto, stalno se nešto negde dešava. Mi ćemo u Evropi da proizvodimo nešto čime će da se ratuje negde drugo. Pare su u pitanju."
O industrijskoj preorijentaciji i finansijskim interesima
Prema Šantić, nemačka industrija, suočena sa problemima, može prihvatiti vojnu proizvodnju kao izlaz, dok se pritom ne vodi dovoljno računa o ljudskim posledicama. Napominje da se kroz ratne programe kreiraju velike finansijske tokove koje je teško pratiti i kontrolisati.
O uplitanju i pritiscima na Srbiju
Govoreći o pritiscima EU da se i Srbija uključi u tzv. „koaliciju voljnih”, Šantić je ocenila da je Srbija "strateški na međi" i da ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom koje se, po njenim rečima, pokušava narušiti. Navela je termin "ne-voљna" da opiše trenutni stav Beograda — neutralnost i odbijanje mešanja u sukobe — i upozorila da se mogu pojaviti novi zahtevi, pa i ekstremniji uslovi predstavljeni kao obaveza.
O Ukrajini, ekonomskim posledicama i dugovima
Šantić je tvrdila da sukob u Ukrajini stvara veliku ekonomsku krizu i da su finansijska sredstva koja su stigla u Ukrajinu često praćena hipotekama na prirodna bogatstva (rudna ili vodna). Zato, smatra ona, prenosi novca nisu bili pokloni i investitori će tražiti povraćaj uloženog kroz dugoročnu kontrolu resursa.
O bezbednosti na moru i međunarodnim troškovima
Komentarišući napade u Crnom moru, Šantić je podsetila da je Rusija pomorska sila i upozorila da u sukobima neće stradati samo ruski brodovi. Na kraju se osvrnula i na izjavu američkog predsednika o Ormuškom moreuzu i ukazala na različite procene troškova mogućeg sukoba sa Iranom — od zvaničnih 30 milijardi dolara do procena od 80 do 100 milijardi.
Napomena: Iznesene tvrdnje predstavljaju stav dr Nene Šantić iz datog intervjua i ne odnose se na nezavisnu verifikaciju činjenica u ovom tekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
