Amnesty International je utvrdio da su tri izraelska udara u Libanu između 6. i 13. marta usmrtila 24 civila, uključujući 12 dece, i zaključio da postoji osnova da se ta dejstva ispituju kao mogući ratni zločini zbog nedostatka jasnih vojnih ciljeva i efikasnih upozorenja. Husein Saleh je izgubio devet članova porodice u napadu u četvrti al-Takhana u Suru, među kojima je bila i njegova petogodišnja ćerka Sara. Spasioci opisuju razorne scene — delovi tela razbacani na stotine metara — dok Izrael do sada nije objasnio ciljeve navedenih udara. Amnesty i lokalne organizacije traže nezavisnu istragu i odgovornost za moguće povrede međunarodnog humanitarnog prava.
„Uništili su mi ceo život“ — Porodice u Južnom Libanu pogođene udarima koje Amnesty poziva da se istraže kao ratni zločini
‘Destroyed my whole life’: Lebanese families wiped out in Israeli attacks
Priča Huseina Saleha, koji je u martu izgubio gotovo celu porodicu u vazdušnom udaru u četvrti al-Takhana u gradu Suru, odražava se kroz južni Liban. Husein stoji na mestu gde je nekada bila njihova kuća i opisuje trenutke kad je otišao po namirnice 6. marta, a kada se vratio — nije našao nikoga.
„Nisam bio daleko kada sam čuo eksplozije. Vratio sam se što sam brže mogao… svuda je bio dim, ali nikoga nisam mogao da nađem. Nisam mogao da nađem svoju ćerku…“
Husein kasnije saznaje za najstrašniju od bombaških posledica: među ostacima je bila i odsečena glava njegove petogodišnje ćerke Sare. U trenutku udara u kući je bilo devet osoba — među njima troje dece, a njegova supruga je bila trudna. Prema Huseinu, nijedno telo nije ostalo celo; skupljanje delova trajalo je tri dana.
Amnesty International poziva na istragu
Amnesty International ispitao je tri napada koji su se dogodili između 6. i 13. marta (al-Takhana u Suru, selo Arki u okrugu Sidon i četvrt al-Rahbat u okrugu Nabatie) i zaključio da su ti udari doveli do smrti ukupno 24 civila, među kojima 12 dece u dobi od pet do 16 godina i šest žena. Istraživači navode da u vreme udara nisu pronađeni očigledni vojni ciljevi i da vojska nije, prema dostupnim dokazima, pružila efikasna upozorenja.
„Ta tri napada treba istražiti kao ratne zločine, jer je izraelska vojska propustila da preduzme sve neophodne mere da zaštiti civile i da razlikuje vojne ciljeve od civilnih objekata,“
Kristine Beckerle, zamenica regionalne direktorke Amnestyja za Bliski istok i Severnu Afriku, upozorava da takva neodgovornost ‘‘rizikuje normalizaciju ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava.’p>
Svedočanstva spasilaca i kontekst
Medicinski tehničar Moussa Chaalan, koji je bio među prvim spasiocima na mestu udara, opisuje užasne scene: delovi tela razbacani su i do 200 metara od mesta udarca. On navodi da su od marta stradali mnogi njegovi kolege — prema njegovim rečima, 135 spasilaca je poginulo, često u tzv. „double-tap“ udarima koji ciljaju prvo mesto eksplozije, pa potom spasioce koji dolaze da pomognu.
Dan pre udara, 5. marta, izraelska vojska izdala je naredbu o masovnom prisilnom raseljavanju stanovnika južnog Libana, uključujući i Sur, navodno „radi njihove bezbednosti“. Ljudska prava ukazuju da takve naredbe ne predstavljaju adekvatna, precizna i efektivna upozorenja koja bi opravdala napade na lokacije bez jasnih vojnih ciljeva.
Brojevi i zahtevi za odgovornošću
Prema podacima libanske vlade, od ponovnog zaoštravanja sukoba u martu izraelski udari su usmrtili najmanje 4.250 ljudi, među kojima više od 250 dece. Izrael do danas, navodi Amnesty, nije javno objasnio ciljeve trojice napada koje organizacija ispituje.
Husein i dalje pretražuje mesto gde je bila njegova kuća u nadi da će naći fotografiju, album ili igračku — ali imovina i uspomene gotovo da su potpuno uništene. Njegove reči odjekuju kao poziv na odgovornost: „Koji je bio njihov zločin? Zašto su morali da ih ubiju?“
Napomena: Izveštaj Amnesty Internationala poziva na nezavisnu i temeljnu istragu mogućih ratnih zločina i traži da se poštuju međunarodni standardi zaštite civila u sukobima.
Pomozite nam da budemo bolji.
