Naučnici upozoravaju da potpune zabrane društvenih mreža za tinejdžere mogu imati neželjene posledice i ostaviti nerazrešene osnovne uzroke problema. Predlažu pristup koji posmatra društvene mreže u širem sistemskom kontekstu — porodice, škole, industrije i politike. Umesto zabrana, traže fleksibilne i na dokazima zasnovane politike koje prate dugoročne i šire društvene efekte.
Naučnici Upozoravaju: Potpune Zabrane Društvenih Mreža Mogle Bi Nanositi Štetu Tinejdžerima
Scientists warn of ‘unintended harm’ from teen social media ban
Naučnici upozoravaju da rigorozne zabrane ili stroga ograničenja upotrebe društvenih mreža za adolescente, poput mera uvedenih u Australiji i predloženih u EU i drugim zemljama, mogu izazvati neželjene posledice i pritom ne rešiti temeljne uzroke problema.
Glavni zaključci istraživača
Istraživači ističu da društvene mreže ne deluju izolovano: one funkcionišu unutar šireg sistema koji uključuje adolescente, porodice, škole, industriju i vlade. Shodno tome, problematična upotreba ne može se uspešno rešiti samo jednom, pojedinačnom politikom.
TikTok uses "age inference", which examines a person's activity on the site to estimate their age (AFP/Getty)
Potpuna zabrana platformi može podstaći prelazak mladih na privatnije, teže proverljive servise i enkriptovane kanale, smanjujući mogućnosti nadzora i podrške. Autori članka u British Medical Journal upozoravaju i na to da velike tehnološke kompanije mogu politički, naučno, tehnološki i ekonomski da prilagode svoje proizvode – slično kao što su se prilagodile industrije duvana i alkohola nakon regulacije.
Kako bi industrija mogla odgovoriti
- Kompanije mogu pokušati da redefinišu šta predstavlja „društvenu mrežu“ kako bi izbegle nove propise.
- Mogu usmeriti ulaganja u manje regulisana okruženja i nove proizvode.
- Mogu intenzivirati lobiranje i oblikovanje javne rasprave kroz kampanje i finansiranje istraživanja.
Nejednak uticaj na decu
Ograničenja neće jednako delovati na sve tinejdžere: oni koji imaju sigurnu porodičnu podršku i pristup kvalitetnim obrazovnim i vanškolskim aktivnostima verovatnije će profitirati, dok će deca iz izolovanih ili rizičnih sredina možda ostati bez ključnih mreža podrške.
(Reuters)
„Platforme su mesto gde se sklapaju prijateljstva, nalaze zajednice, izražava sebe i ponekad beži od teških situacija,“ kaže jedan tinejdžerski autor. „Prijatelji su mi se obraćali preko društvenih mreža zbog stvari o kojima ne bi mogli da pričaju s članovima porodice. Bez mreža, šta bismo uradili?“
Preporuke istraživača
Umesto opštih zabrana, naučnici pozivaju na sisteme dizajnirane da predviđaju neželjene efekte i omogućavaju uravnotežene, na dokazima zasnovane politike. Evaluacije bi trebalo da pređu preko jednostavnih pokazatelja kao što je vreme pred ekranom i kratkoročne promene raspoloženja, i da obuhvate šire i dugoročnije faktore: angažman u školi, kvalitet društvenih veza, reakcije industrije i platformi, kao i političke i kulturne posledice.
Bez takvog šireg pristupa, vlade rizikuju da uvedu visoko vidljive, ali slabo razumljive mere koje mogu prouzrokovati štetu, dok osnovni uzroci problema ostaju nerazrešeni, upozoravaju autori.
Evropska unija je najavila inicijativu za ograničavanje pristupa društvenim mrežama mlađim korisnicima širom 27 članica, dok su Australija, Velika Britanija, Kina, Indija i Sjedinjene Države već uvele ili razmatraju mere koje bi najviše uticale na platforme kao što su TikTok, YouTube, Instagram i Facebook.
Zaključak: Politike koje se odnose na mlade i društvene mreže treba da budu fleksibilne, zasnovane na dokazima i ocenjene preko dugoročnih i sistemskih kriterijuma kako bi smanjile rizik od neželjenih posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
