Algoritmi društvenih mreža biraju sadržaj prema ponašanju i ličnim podacima, često optimizovani da zadrže pažnju korisnika. Stručnjaci upozoravaju da dizajn platformi može podsticati obrasce slične zavisnosti i gurati mlade ka toksičnim zajednicama. Australijski predlog zakona traži pravo na isključivanje algoritamskih preporuka i strožu zaštitu maloletnika, ali je neizvesno koliko će korisnika zaista iskoristiti tu opciju.
Zabavno ili Zavisničko? Kako Algoritmi Oblikuju Naše Feedove i Šta Predlaže Australija
Australia could soon give citizens the choice to opt out of social media algorithms (Ishara S. KODIKARA)
Društvene mreže danas koriste algoritme koji filtriraju i rangiraju sadržaj na osnovu ponašanja korisnika i dostupnih ličnih podataka. Ti mehanizmi odlučuju šta vidite u svom feedu — od objava prijatelja do viralnih videa — i često su optimizovani da zadrže vašu pažnju što duže.
Šta je algoritam?
Algoritam je skup programskih pravila koji predviđaju kakav će sadržaj izazvati reakciju: lajk, komentar, deljenje ili duže gledanje. Preporuke se zasnivaju na vašim interakcijama, objavama i podacima poput starosti, lokacije ili zanimanja. Te kompanije retko otkrivaju detalje svog "tajnog recepta" koji pokreće promet na platformama.
Da li su algoritmi zavisnički?
Mnogi korisnici prepoznaju situaciju: otvorite telefon na kratku pauzu, a izgubite sat vremena listajući. Stručnjaci i aktivisti tvrde da to nije slučajnost, već posledica dizajna.
„Ove platforme su dizajnirale zavisničke funkcije koje zadržavaju decu i odrasle duže online nego što su nameravali,“ kaže Mark Williams, počasni profesor kognitivne neuroznanosti na Macquarie University.
Strategije poput beskonačnih feedova, neregularnih nagrada i vremenski osetljivih obaveštenja aktiviraju dopaminski sistem i mogu stvoriti kompulsivne obrasce slične zavisnosti, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu Cureus.
Koje su opasnosti?
Algoritmi često favorizuju sadržaj koji snažno emotivno reaguje na korisnike — a to može značiti provokativne, polarizujuće ili ekstremne tekstove i videe. Kako angažman donosi profit, algoritmi mogu nehotice gurati ljude u "rabit穴 rupe" gde se izlažu štetnim idejama.
Jedan od zabrinjavajućih efekata je usmeravanje nekih tinejdžera ka "manosferi" — mrežama i influenserima koji promovišu mizoginiju i nasilje nad ženama. Istraživanje australijske organizacije Movember pokazuje da mladi muškarci mogu biti sistematski vodjeni od bezazlenih tema kao što su teretana i sport ka nasilnom, ekstremnom sadržaju. Monash istraživač Steven Roberts navodi da su posledice već vidljive u školama: u nacionalnoj anketi više od 2.600 nastavnika 70% je prijavilo prisustvo uticaja manosfere na stavove i ponašanje učenika.
Šta Australija predlaže?
Australijska vlada predlaže pravila koja bi korisnicima omogućila da se isključe iz personalizovanih algoritamskih preporuka i umesto toga dobiju jednostavniji feed — fokusiran na objave prijatelja, porodice i praćenih stranica. Novi propisi takođe nameću obaveze kompanijama da bolje štite maloletnike od pornografije, online zlostavljanja i sadržaja koji promoviše kriminal ili poremećaje u ishrani.
Lisa Harrison sa Flinders University ističe da čak i ako korisnicima bude ponuđen "prekidač", većina verovatno neće isključiti personalizovane preporuke: u anketi iz 2025. među više od 6.000 ljudi u šest zemalja svega 20% je reklo da bi to uradilo.
Šta to znači za korisnike?
Promene bi korisnicima dale veću kontrolu nad načinom na koji vide sadržaj i povećale zaštitu mladih. Međutim, pristup bez personalizacije može delovati "tiše" i manje zabavno onima koji su navikli na hiperpersonalizovane preporuke. Rasprava ostaje otvorena: da li je bolja transparentnost i opcija isključivanja dovoljna, ili su potrebne dublje reforme poslovnih modela velikih platformi?
Zaključak: Algoritmi su moćan alat koji oblikuje naše online iskustvo — mogu da zabave, ali i da dovedu do štetnih posledica. Predložene regulative iz Australije ciljaju na balans između kontrole korisnika i zaštite ranjivih grupa.
Pomozite nam da budemo bolji.
