Nova istraživanja sugerišu da Europa, ledeni mesec Jupitera, skriva globalni okean koji može sadržati približno dvostruko više tečne vode nego Zemljini okeani. Okean je procenjen na do 100 km dubine ispod leda debljine 3–30 km, a glavni dokazi dolaze iz magnetometarskih merenja sonde Galileo i specifične strukture površine. Plimno zagrevanje, održavano orbitalnim rezonansom sa Io i Ganimedom, obezbeđuje toplotu potrebnu da voda ostane tečna. NASA‑in Europa Clipper stiže 2030. da detaljno mapira mesec, ali neće sletati niti direktno tražiti organizme.
Europa Može Imati Dvostruko Više Tečne Vode Od Zemljinih Okeana — Šta To Znači Za Potragu Za Životom?
Jupiter’s moon Europa may contain a deep ocean beneath its frozen surface, making it a prime target in the search for alien life. | ©Image Credit: NASA
Decenijama naučnici tragaju za svetovima koji bi mogli da imaju uslove za život — a jedan od najzanimljivijih kandidata nalazi se blizu, u našem Sunčevom sistemu. Nova istraživanja ukazuju da ledeni mesec Jupitera, Europa, verovatno skriva ogroman podzemni okean koji sadrži otprilike dvostruko više tečne vode nego svi Zemljini okeani zajedno.
Šta znamo o Evropinom okeanu
Iz svemira Europa deluje kao napukla, zaleđena kugla, malo manja od Zemljinog Meseca. Površinu joj krase rđasto obeležene brazde i relativan nedostatak starih udarnih kratera, što sugeriše da se površina obnavlja. Naučnici procenjuju da se ispod leda nalazi globalni, slan okean koji može da dopire do oko 100 km dubine, dok je ledeni pokrivač procenjen na 3–30 km debljine.
Dokazi iz svemira
Najubedljiviji dokazi potiču iz merenja NASA‑ine sonde Galileo iz 1990‑ih. Njen magnetometar detektovao je indukovano magnetsko polje oko Evrope — signal koji najlogičnije objašnjava postojanje provodljive tečnosti, odnosno slanog okeana, ispod leda. Dodatne naznake dolaze iz same površine: široke pukotine i "haotični tereni" izgledaju kao razlomljeni i ponovo zaleđeni blokovi, što ukazuje na unutrašnju aktivnost i moguće kontakte između površine i tečne vodene mase.
Kako okean ostaje tečan?
U uslovima udaljenosti od Sunca, Europa bi po logici stvari trebala biti zamrznuta. Međutim, glavni izvor unutrašnjeg zagrevanja nije Sunce već plimno savijanje izazvano jakom Jupiterovom gravitacijom. Europa ima ekscentričnu orbitu koju održava orbitalni rezonans sa mjesečevima Io i Ganimedom — njihov gravitacioni ples neprestano isteže i sabija mesec, stvarajući trenje i toplotu koja može zadržati vodu u tečnom stanju.
Mogućnost života
Sunčeva svetlost ne dopire kroz kilometre leda — Evropin okean postoji u potpunom mraku, pa fotosinteza nije moguća. Ipak, na Zemlji postoje bogati ekosistemi oko hidrotermalnih otvora na dnu okeana koji žive od hemijske energije, a ne od svetlosti. Ako Europa ima hidrotermalne aktivnosti ili hemijske procese pri kontaktu vode i stene, to bi moglo obezbediti energiju potrebnu za život.
Još jedna potencijalna prednost su oksidanti nastali raspadom površinskog leda pod uticajem Jupitera radijacije. Ako takve hemikalije prolaze kroz pukotine do okeana, mogle bi da obezbede "gorivo" za metaboličke procese.
Šta će uraditi NASA‑in Europa Clipper?
Da bi razrešila mnoge nepoznanice, NASA šalje sondu Europa Clipper, planiranu da stigne u sistem Jupitera 2030. godine. Clipper će obaviti 49 niskih preleta, spuštajući se do oko 25 km iznad površine. Opremljen je radarem koji prodire kroz led, visoko‑rezolucijskim kamerama i spektrometrima kojima će mapirati sastav površine, meriti debljinu leda i tražiti tragove izbijanja vode (pljuskova) u svemir.
Važno je napomenuti da Clipper neće sleteti niti direktno tražiti organizme — cilj je da potvrdi uslove i proceni potencijal za život, kao i da identifikuje najzanimljivije lokacije za buduće misije.
Zaključak
Europa poseduje ključne sastojke za potencijalnu nastambu života: obilje tečne vode, izvor energije kroz plimno zagrevanje i pogodnu hemiju. Ipak, prisustvo ovih faktora ne dokazuje život — ono što sledi su detaljna merenja i priprema za buduće misije koje će dublje istražiti ovu intrigantnu svetu.
Izvor: Space Daily; originalna priča preneta na GEEKSPIN.
Pomozite nam da budemo bolji.
