Orbiter ESA Mars Express snimio je tamne bazaltne dine u Kaiser krateru koje, posute sezonskim ugljen-dioksidnim mrazom, dobijaju hromirani sjaj. Dine se prostiru na nekoliko kilometara i prelaze visinu od 100 m, što pokazuje da su marsovski vetrovi kroz istoriju oblikovali velike reljefe uprkos retkoj atmosferi. Slike dopunjuju raspoložive dokaze o dinamičnoj i promjenljivoj geološkoj prošlosti Marsa.
„Metalni“ talasi na Marsu nisu metal — otkrivena tajna tamnih dina u Kaiser krateru
They may look like it, but these aren't metal waves. | Credit: ESA/DLR/FU Berlin
Ako i dalje zamišljate Mars kao jednoličnu crvenu pustinju, najnovije slike Evropske svemirske agencije (ESA) možda će vas razuveriti. Orbiter Mars Express snimio je polje tamnih peščanih dina u dnu Kaiser kratera koje iz daleka podseća na zaledjeni rastopljeni metal.
Šta zapravo vidimo? Sjaj koji podseća na hrom nije metal — to su tamne dine posute sezonskim mrazom ugljen-dioksida (poznatim kao suvi led). Tokom marsovskih zimskih perioda, CO2 se taloži na površini i, u kombinaciji sa snažnim kontrastom između tamnog peska i belog sloja leda, daje ovim pejsažima neobičan „metalni“ izgled.
Od čega su dine napravljene? Dine u Kaiser krateru sastavljene su od finog bazaltnog peska bogatog vulkanskim mineralima poput piroksena i olivina. Zato su znatno tamnije od tipične oksidom gvožđa obojene površine Marsa koja mu daje nadimak Crvena planeta.
A bird's-eye view of wind-blown dunes in Kaiser Crater. | Credit: ESA/DLR/FU Berlin
Gde se nalaze i koliko su velike? Kaiser krater je udarni basen prečnika oko 207 km (129 milja) u južnim visoravnima. Njegov oblik zdjele deluje kao „zamka“ za pesak, pa dine ostaju skupljene na dnu. Ripli dune protežu se na nekoliko kilometara i prema procenama dostižu visine preko 100 metara.
Zašto je ovo važno za razumevanje Marsa? Danas Mars ima vrlo retku atmosferu — približno 100 puta tanju od Zemljine — što otežava podizanje i transport sitnog materijala. Ipak, prisustvo ovako velikih dina pokazuje da su marsovski vetrovi tokom dužih vremenskih perioda bili dovoljni da oblikuju opsežne reljefe. To takođe može ukazivati na promene atmosferskih uslova u prošlosti, možda u periodima kada je atmosfera bila gušća.
Šira geološka slika — Mars Express, u orbiti od 2003. godine, neprestano beleži raznolike i dinamične procese: od prašinskih vrtloga (do 30 u klasteru zabeleženom u kanjonima Mamers Valles) do dolina nastalih poplavama podzemnih voda (npr. Shalbatana Vallis) i velikih naslaga vulkanskog pepela koje su se u poslednjih nekoliko decenija redistribuirale ili otkrile ispod uklonjenog praškastog sloja.
Bez obzira koliko pusto izgledala iz daljine, Marsova površina je aktivna i i dalje krije mnoštvo otkrića koja čekaju analizu.
Pomozite nam da budemo bolji.
