Istraživači su detektovali helijum u atmosferi egzoplanete LHS 1140 b — prve potvrđene atmosfere na steničastoj planeti u zoni pogodnoj za život. Planeta je udaljena oko 48 svetlosnih godina i kruži oko crvenog patuljka. Iako helijum sam po sebi ne podržava život, otkriće potvrđuje da ovakve planete mogu zadržati atmosferu, što je ključni korak u potrazi za mogućim biosignaturama. Dalja posmatranja biće potrebna da bi se otkrili eventualni gornji i donji atmosferski sastojci pogodniji za život.
Istorijsko otkriće: Prva potvrđena atmosfera na steničastoj planeti u zoni pogodnoj za život (LHS 1140 b)
Artwork: The red tinge illustrates an atmosphere around a rocky planet orbting a red star [Melissa Weiss/Center for Astrophysics |Harvard & Smithsonian]
Istraživači su detektovali helijum u atmosferi egzoplanete LHS 1140 b — prve potvrđene atmosfere na steničastoj planeti koja se nalazi u zoni pogodnoj za život oko druge zvezde. Otkriće, objavljeno u časopisu Science, smatra se važnim korakom ka razumevanju koliko su česti svetovi slični Zemlji izvan našeg Sunčevog sistema.
Šta su naučnici otkrili?
Planeta LHS 1140 b je udaljena oko 48 svetlosnih godina i kruži oko crvenog patuljka — zvezde koja je znatno manja i hladnija od Sunca. Proučavanjem svetlosti koja prolazi kroz planetnu atmosferu tokom tranzita, tim je detektovao spektralni potpis helijuma. Naučnici veruju da je helijum prisutan u gornjim slojevima atmosfere.
Zašto je ovo važno?
Iako je sam helijum nespogodan za život kakav poznajemo, njegov pronalazak znači da steničasta planeta u zoni pogodnoj za život može zadržati atmosferu. Atmosfera je ključna za potencijalno prisustvo vode u tečnom stanju i za stabilizaciju klimatskih uslova — uslova koji su neophodni za pojavu i održavanje života.
"Ovo je prvi put da je iko pronašao atmosferu na steničastoj planeti u zoni pogodnoj za život druge zvezde," rekao je dr Collin Cherubim sa Harvard univerziteta, vodeći autor studije. Dr David Charbonneau (Harvard) ističe da otkriće otvara nove mogućnosti za proučavanje sastava i evolucije ovakvih planeta.
Šta ovo znači za potragu za životom?
Otkrivanje helijuma je početak — moguće je da postoje i drugi gasovi u nižim slojevima atmosfere koji bi bili pogodniji za život. Ipak, istraživači napominju da ovo nije dokaz postojanja života. Potvrda bi zahtevala detekciju biosignatura (npr. stabilnih količina gasa koji se teško objašnjava bez biologije) i detaljnija analiza atmosferskog sastava.
Širi kontekst
U poslednjim godinama otkriveno je više od 6.000 egzoplaneta, ali samo nekoliko desetina su male i steničaste poput Zemlje. Ranija uzbuđenja — kao kada su prijavljeni tragovi dimetil sulfida (DMS) u atmosferi K2-18b — kasnije su dovela do opreznijih zaključaka: NASA-ina reanaliza iz 2025. pokazala je da je signal bio suviše slab i da navedeni gas može nastati i bez bioloških procesa. Takođe, posmatranja teleskopom James Webb isključila su Zemlji sličnu atmosferu za TRAPPIST-1d, dok su podaci za TRAPPIST-1e i dalje neodređeni.
Šta sledeće?
Istraživači će nastaviti posmatranja LHS 1140 b različitim instrumentima kako bi potražili druge molekule i preciznije odredili vertikalnu strukturu atmosfere. Svaka nova informacija pomaže da se bolje razumeju uslovi na ovakvim svetovima i proceni njihov potencijal da podrže život.
Pomozite nam da budemo bolji.
