WFP dostavlja hranu u udaljeno Chichiriviche de la Costa, mesto koje je izbeglo direktno razaranje ali je ostalo odsječeno nakon zemljotresa 24. juna. Tromesečni program vredan 80 miliona dolara i početne zalihe od oko 25 tona podeljene među 498 porodica imaju za cilj da pokriju osnovne potrebe. U regionu La Guaira zemljotresi magnitude 7,2 i 7,5 odneli su najmanje 5.069 života, dok UN planiraju da obezbede oko 500.000 tona hrane za širu zonu pogođenu katastrofom.
WFP Donosi Pomoć U Chichiriviche De La Costa Dok Turizam I Prodaja Ribe Stagniraju
The WFP delivered food supplies to Chichiriviche de la Costa following the June 24 earthquakes (Raul ARBOLEDA)
Konvoj kamiona Svetskog programa za hranu (WFP) penje se vijugavim putem duž venecuelanske obale, ostavljajući razrušeni Catia La Mar iza sebe i donoseći zalihe u udaljeno mesto Chichiriviche de la Costa. Iako je selo izbeglo najgoru silu zemljotresa od 24. juna, ostalo je gotovo odsječeno od snabdevanja i osnovnih usluga.
Humanitarna pomoć i logistički izazovi
Strmi usponi, oštri zavoji i neasfaltirani putevi otežavaju dolazak pomoći u ovaj turistički gradić sa oko 2.000 stanovnika. WFP je u četvrtak delio pakete sa hranom na gradskom trgu u okviru tromesečnog programa vrednog 80 miliona dolara. U jednoj rundi podeljeno je oko 25 tona hrane za 498 porodica — dovoljno za približno mesec dana potrošnje po domaćinstvu.
„Cilj nam je da pomognemo ovoj zajednici da prebrodi period bez prihoda i da zadovolji osnovne prehrambene potrebe,“ rekao je Marc-Andre Prost, koordinator za hitne intervencije u WFP-u.
Razmere katastrofe
Zemljotresi magnitude 7,2 i 7,5 pogodili su obalnu državu La Guaira, usmrćujući najmanje 5.069 ljudi i dovodeći do urušavanja stotina zgrada. Ujedinjene nacije planiraju da obezbede oko 500.000 tona hrane za udaljena područja i privremena skloništa širom pogođene zone.
Život nakon udara
Stanovnici Chichiriviche žive od turizma i ribarstva, a prestanak dolazaka turista ostavio je mnoge bez prihoda. Andreina Liendo, 54, dok je sa četvorogodišnjim sinom preuzimala paket od oko 50 kilograma hrane, rekla je: „Hvala Bogu, nije bilo smrtnih slučajeva, ali imamo manjak osnovnih potrepština.“
Udovica Margarita Mayora, 79, koja živi s još četvoro ukućana, sortira donacije i priznaje da spava na verandi zbog napuklih plafona. Wilfrank Liendo i njegov sin Eduardo nose teške džakove do bake, dok čistačica Leida Bello priča da nema sredstava da opravlja urušene zidove.
Ribari i dalje izlaze na more i dele ulov meštanima i raseljenima, uz podršku vlasti koje pokrivaju troškove goriva. Ipak, kako kaže lokalni ribar Adalberto Maypora, bez turista nema kome da se proda višak ribe: „Nema novca. Ako turisti ne dođu, kome da prodamo ribu?“
Ostaje neizvesnost
Dok humanitarne organizacije nastoje da obezbede osnovne zalihe i privremenu pomoć, stanovnici se prilagođavaju smanjenjem porcija i štednjom. Mnogi se nadaju da će situacija ubrzo postati stabilnija: „Nadamo se da će stvari biti bolje,“ poručuju meštani.
Pomozite nam da budemo bolji.
