Nova sekvencijalna strategija vakcinacije vodi imuni sistem kroz više faza kako bi proizveo široko neutralizujuća antitela protiv HIV-a. U testovima na rhesus makakama više od 50% životinja razvilo je ciljanu klasu antitela, a 44% imalo je antitela koja neutralizuju razne sojeve. Jedan primerak je postigao nivo koji bi mogao da obezbedi 75–90% zaštite, dok su drugi dostigli oko 50% očekivane zaštite. Iako su rezultati ohrabrujući, potrebne su dodatne studije i klinička ispitivanja kod ljudi.
Nova sekvencijalna strategija približava vakcinu protiv HIV-a
HIV virus floating with DNA background, HIV vaccine and treatment, HIV virus disease therapy concept 3d renderinggetty
Decenijsko nastojanje da se imuni sistem nauči da proizvodi široko neutralizujuća antitela protiv HIV-a upravo je postiglo najbolji rezultat do sada u nečovečjih primata, otvarajući realniji put ka vakcini koja bi mogla da štiti protiv mnogobrojnih sojeva virusa.
Zašto je HIV poseban izazov
Većina vakcina uči imuni sistem da prepozna patogen pre nego što izazove bolest — memorijske ćelije brzo proizvode antitela nakon susreta sa mikroorganizmom i zaustavljaju infekciju. HIV je drugačiji: brzo mutira i stvara ogromnu genetsku raznolikost, pa antitela koja deluju protiv jednog soja često ne deluju protiv drugog. Samo mali broj ljudi prirodno razvije široko neutralizujuća antitela, i to obično tek nakon godina infekcije.
Nova, sekvencijalna strategija
Umesto jedne injekcije koja bi odmah trebala da proizvede savršeno antitelo, istraživači su razvili sekvencijalni režim vakcinacije koji vodi imuni sistem kroz više faza, oslanjajući se na prirodni put evolucije antitela.
- Početna doza aktivira retke prekursorne B-ćelije koje mogu da započnu razvoj široko neutralizujućih antitela.
- Rane pojačavajuće doze selektuju ćelije koje prepoznaju ključnu regiju površinskog HIV proteina.
- Kasniji pojačivači izlažu te ćelije blago različitim varijantama proteina, podstičući mutacije i finu adaptaciju koja povećava širinu prepoznavanja različitih sojeva.
Rezultati u rhesus makakama
Režim je testiran u rhesus makakama, modelu sa izuzetno retkim prekursorima za ovu vrstu odgovora. Više od polovine životinja razvilo je željenu klasu široko neutralizujućih antitela, a u 44% životinja ta antitela su bila prisutna u krvi i uspela su da neutralizuju različite sojeve HIV-a.
Jedna životinja postigla je nivo antitela za koji se procenjuje da bi mogao da obezbedi 75–90% zaštite protiv raznovrsnih sojeva, dok su nekoliko njih dostigli približno 50% očekivane zaštite. Pored kratkoročnog odgovora, vakcina je inducirala i dugovečne memorijske B-ćelije koje su nastavile da sazrevaju uz naredne pojačavajuće doze.
Širi značaj i dalji koraci
Strategija poznata kao germline-targeting dizajnirana je posebno za izazove koje postavlja HIV, ali princip sekvencijalnog vođenja imunog odgovora može se primeniti i na druge brzo mutirajuće viruse za koje tradicionalne vakcine nisu dovoljne.
Ipak, predstoji još značajan posao: ovo su rezultati u nečovečjih primata, protokol zahteva optimizaciju, a neki elementi strategije tek su počeli da se ispituju u kliničkim studijama na ljudima. Potrebne su dodatne studije radi potvrde bezbednosti, trajnosti zaštite i praktične primene široke vakcinacije.
Zaključak: Studija pruža snažan dokaz da se imuni sistem može namenski voditi da razvije retku, ali vrlo korisnu klasu antitela protiv HIV-a — važan korak napred u jednom od najizazovnijih ciljeva moderne medicine.
Izvor: adaptirano iz originalnog teksta objavljenog na Forbes.com
Pomozite nam da budemo bolji.
