Hierodula tenuidentata i H. patellifera, dve azijske vrste bogomoljki, šire se Evropom zahvaljujući klimatskim promenama i efektima urbanih toplinskih ostrva. One polažu otprilike dvostruko više jaja od autohtonih vrsta i imaju veći opstanak mladunaca, dok invazivne ženke dodatno ugrožavaju domaće populacije parenjem i ubijanjem mužjaka. Građanska nauka je zabeležila preko 2.300 prijava; istraživači pozivaju na prijavljivanje viđenja i stručno uklanjanje ootečki zimi.
Invazivne azijske bogomoljke šire se Evropom — kako dve vrste ugrožavaju autohtone populacije
A green praying mantis, the species *Hierodula patellifera*, photographed at close range. Giant Asian Mantis.© Radiasi/Shutterstock.com
Klimatske promene i lokalni efekti zagrevanja omogućili su da dve vrste azijskih bogomoljki — Hierodula tenuidentata i Hierodula patellifera — uspostave populacije širom Evrope. Iako su bogomoljke često dobrodošle zbog uloge u kontroli insekata, ove invazivne vrste predstavljaju stvarnu pretnju autohtonoj fauni i biodiverzitetu.
TheHierodula patelliferais one of the invasive praying mantises.©tamu1500/Shutterstock.com
Šta kaže studija
Prema studiji objavljenoj u Journal of Orthoptera Research, naučnici su ove dve vrste zvanično klasifikovali kao invazivne alogene vrste. Roberto Battiston iz Muzeja arheologije i prirodnih nauka, prvi autor studije, ističe da su najviše pogođeni mediteranski i kontinentalni regioni Evrope.
Hierodula patelliferaandHierodula tenuidentataare capable of laying twice as many eggs as native species.©tamu1500/Shutterstock.com
"Oni se sve više pomeraju ka severu zahvaljujući klimatskim promenama", rekao je Battiston. "Cilj studije je da pruži odgovore i podstakne razvoj strategija za njihovo suzbijanje."
Zašto se šire i zašto su opasne
Topljenje klime stvara pogodne uslove za preživljavanje ovih vrsta, dok urbana toplinska ostrva omogućavaju opstajanje i u hladnijim periodima. Pored toga, invazivne vrsta su veoma prilagodljive: naseljavaju drveće i žbunje u blizini stabilnih populacija plena i tamo polažu jaja (ootecke).
Cats play a large role in decreasing the invasive praying mantis population.©Ivan Kacarov/Shutterstock.com
Ključne prednosti invazivnih bogomoljki u odnosu na autohtone su:
Reporting invasive praying mantis species and removing oothecae can help reduce their populations.©tamu1500/Shutterstock.com
- Polažu otprilike dvostruko više jaja nego domaće vrste;
- Juvenili ređe upadaju u međusobni kanibalizam, pa više jedinki preživi;
- Invazivne ženke privlače i parenje sa domaćim mužjacima, a potom ih često ubijaju, što dodatno smanjuje reprodukcioni uspeh autohtonih populacija.
Neočekivani faktori u borbi protiv invazije
Autori studije navode i neke neočekivane uticaje: gradske mere za kontrolu štetočina ponekad pomažu invazivnim bogomojlkama — one koriste tzv. "hotelse za štetočine" kako bi ulovile onesposobljen plen bez značajnog ulaganja energije.
Takođe, domaće i slobodnoživeće mačke igraju značajnu ulogu u smanjenju broja invazivnih jedinki — studija navodi pad populacije invazivnih bogomoljki za oko 45% zahvaljujući mačkama. Međutim, mačke ne prave razliku između invazivnih i autohtonih vrsta, pa postoji rizik od dodatnog smanjenja ranjivih domaćih populacija.
Uloga građana i preporuke
Zaustavljanje širenja ne može biti zadatak samo naučnika. Građanska nauka je već dala rezultate: kolege su prikupile preko 2.300 prijava prisustva ovih vrsta širom Evrope. Istraživači pozivaju građane da prijavljuju zapažanja na predviđenim platformama i, ako je moguće, da uklone smeđe ootečke tokom zime — ali uz konsultaciju sa stručnjakom kako se ne bi nenamerno uklonile ootečke autohtonih vrsta.
Praktični saveti za građane:
- Prijavite viđene jedinke na platforme za građansku nauku navedene u lokalnim uputstvima;
- Ne uklanjajte ootečke bez prethodne identifikacije ili saveta stručnjaka;
- Ako ne želite da dirate životinje, fotografija sa preciznom lokacijom i datumom takođe je vredna informacija.
Šta dalje?
Kako se klima i dalje menja, očekuje se da će invazivne vrste nastaviti da osvajaju nove oblasti. Potrebna je koordinisana akcija naučnika, entuzijasta i šire javnosti kako bi se zaštitile autohtone vrste i očuvao lokalni biodiverzitet.
Pomozite nam da budemo bolji.
