Ukupno 20 ljudi je poginulo tokom više od 60 godina svemirskih misija. U slučaju smrti u niskoj orbiti ili na Mesecu telo se može vratiti na Zemlju relativno brzo, dok na dugim misijama (npr. do Marsa) povratak nije moguć i telo bi se čuvalo u letelici godinama. Izlaganje vakuumu bez odela dovodi do brzog gubitka svesti i ozbiljnih oštećenja tela, a na Marsu su kremacija i sahrana nepraktične opcije zbog energije i rizika kontaminacije.
Šta se dešava ako neko umre u svemiru? Objašnjenje za radoznale
An artist's depiction of two astronauts on Mars.cokada/E+ via Getty Images
Slanje ljudi u svemir je izuzetno zahtevno i rizično, ali u više od 60 godina ljudske svemirske era broj poginulih je relativno mali. Do danas je ukupno 20 ljudi izgubilo život u svemirskim misijama: 14 u nesrećama NASA-inog svemirskog šatla (1986. i 2003.), tri kosmonauta tokom misije Sojuz 11 (1971.) i trojica astronauta u požaru na lansirnom postolju Apola 1 (1967.).
Šta bi se danas uradilo sa telom?
Ako bi smrt nastupila tokom misije u niskoj Zemljinoj orbiti (npr. na Međunarodnoj svemirskoj stanici), posada bi obično mogla da vrati telo na Zemlju u kapsuli u roku od nekoliko sati. Ako bi smrt nastupila na Mesecu, telo bi moglo biti vraćeno za nekoliko dana — NASA ima već razvijene protokole za takve situacije.
U tim slučajevima očuvanje tela nije glavni prioritet: prioritet je bezbedan povratak preostalih članova posade i očuvanje kritičnih sistema letelice.
Put do Marsa i duge misije
Tokom leta do Marsa (udaljenog stotinama miliona kilometara) okretanje i hitan povratak obično nisu mogući. U takvoj situaciji telo bi verovatno ostalo u letelici i vratilo bi se zajedno sa preostalom posadom na kraju misije, što može trajati i nekoliko godina. U međuvremenu bi posada čuvala tela u posebnoj komori ili namenskoj vreći za posmrtne ostatke; stabilni uslovi temperature i vlage u letelici pomažu usporavanju raspadanja.
In the future, NASA and other space agencies, along with private industry, hope to establish colonies on Mars.janiecbros/E! via Getty Images
Izlaganje vakuumu i bez odela
Ako bi astronaut izašao u vakuum svemira bez svemirskog odela, posledice bi bile brze i teške: zbog gubitka pritiska i nedostatka kiseonika osoba bi izgubila svest za desetak sekundi, a telesne tečnosti bi počele da ključa (fenomen nazvan ebulizam). Telo se neće eksplodirati, ali će doći do oticanja i ozbiljnih oštećenja tkiva.
Slične posledice bi nastupile i na površini Meseca ili Marsa bez zaštitnog odela — Mesec praktično nema atmosferu, a Mars ima veoma tanku atmosferu sa malo kiseonika.
Specifičnosti za Mars
Na Marsu postoje i dodatni rizici: visok nivo kosmičkog i solarne radijacije izloženog površine, toksičnost nekih komponenti marsovskog tla i mogućnost curenja ili kvara svemirskog odela. Opcije poput kremacije su nepraktične zbog ogromnih energetskih troškova, a sahrana u zemlji predstavlja rizik prenošenja kopnenih mikroorganizama i kontaminacije marsovske sredine. Zbog toga se kao verovatna mera navodi konzervacija tela u specijalnim kontejnerima dok povratak na Zemlju ne postane moguć.
Emocionalni i etički aspekti
Planiranje za smrt u svemiru nije samo tehničko pitanje. Psihološka podrška preživelim članovima posade i porodicama na Zemlji jednako je važna kao i protokoli za postupanje sa posmrtnim ostacima. Pravna, etička i logistička pitanja (ko donosi odluke, kako obavestiti porodicu, verski obredi) moraju biti unapred razrađena za buduće duge misije i kolonizaciju drugih svetova.
Zaključak: Iako su scenariji smrti u svemiru retki, svemirske agencije i istraživači razvijaju protokole kako bi obezbedili dostojanstven tretman preminulih i podršku živima — posebno kada misije postanu duže i dalje od Zemlje.
Autor: Emmanuel Urquieta, Baylor College of Medicine. Članak je preuzet iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
