Tim astronoma detektovao je helijum koji curi iz super‑Zemlje LHS 1140 b, koristeći WINERED spektrograf na Magellan Clay teleskopu — prvi snažan dokaz atmosfere oko stene planete u nastanjivoj zoni. Planeta je udaljena ~48 svetlosnih godina i ima oko 5,6 Zemljinih masa. Kontrast sa susednom LHS 1140 c, koja nema helijum, sugeriše da je LHS 1140 b zadržala atmosferu uprkos radijacionom bombardovanju zvezde. Detekcija helijuma pokriva samo gornji sloj atmosfere i ne potvrđuje prisustvo života.
Apsolutno uzbudljivo — Otkrivena atmosfera na super‑Zemlji LHS 1140 b u nastanjivoj zoni
An illustration of two rocky exoplanets orbiting an alien star. Astronomers just detected helium escaping from LHS 1140 b, marking the first evidence of an atmosphere around a rocky world in another star's habitable zone. | Credit: Melissa Weiss/CfA
Astronomi su objavili najjači do sada dokaz da stena planeta izvan našeg Sunčevog sistema uspešno zadržava atmosferu — ključni preduslov za nastanjivost kakvu poznajemo.
LHS 1140 b je super‑Zemlja udaljena oko 48 svetlosnih godina, sa masom približno 5,6 puta većom od Zemljine. Planeta kruži oko male, hladne crvene patuljaste zvezde i prima manje od polovine sunčevog zračenja koje dobija naša planeta, što joj, bez efekta atmosfere, daje procenjenu površinsku temperaturu oko −47 °C (−53 °F).
Istraživači su, koristeći WINERED spektrograf na Magellan Clay teleskopu u Čileu, iskoristili tranzit LHS 1140 b pred njenom zvezdom: mali deo zvezdane svetlosti prošao je kroz tanki gornji sloj planete, a tim je tražio naznake apsorpcije na talasnoj dužini na kojoj se prepoznaje helijum. Jasna detekcija helijuma tumači se kao znak da iz planete izlazi gas koji formira razređenu atmosferu ili njen gornji sloj.
NASA concept art depicting LHS 1140 b as a rocky super-Earth — a type of potentially habitable planet most similar to our own. | Credit: NASA
Ključni dokaz: iste noći u septembru 2024. tim je zabeležio i tranzit susedne, manje i toplije planete LHS 1140 c (manje od 40 minuta razmaka). Dok je LHS 1140 b pokazala jasan helijumski signal, LHS 1140 c nije — iako prima otprilike pet puta više zračenja od zvezde. Taj kontrast upućuje na to da je LHS 1140 c verovatno izgubila atmosferu, dok je LHS 1140 b uspela da je sačuva pod povoljnijim, hladnijim uslovima.
"Apsolutno uzbudljivo," rekao je Edward Schwieterman iz UC Riverside. "Sve smo bliži proučavanju atmosfera svetova koji bi mogli da podrže život."
Otkrivanje je objavljeno 16. jula u časopisu Science. Nalaz je naročito značajan zato što crvene patuljaste zvezde često emituju jaki radijacioni vetar i visokoenergetsko zračenje koje može tokom milijardi godina da istrgne atmosfere srodnih planeta. Procena starosti zvezde LHS 1140 od najmanje 3,1 milijardu godina sugeriše da atmosfera LHS 1140 b može opstati duže nego što se ranije očekivalo.
Ograničenja i naredni koraci: detekcija helijuma ukazuje samo na prisustvo razređenog gornjeg sloja atmosfere — ne otkriva njen kompletan sastav niti potvrđuje prisustvo voda, kiseonika, CO2 ili biosignatura. Dalja posmatranja će pokušati da odrede pune gasne komponente atmosfere, mogućnost postojanja oceana i druge faktore vezane za nastanjivost.
Ovo otkriće otvara novi put u proučavanju udaljenih stenovitih planeta i pokazuje da se atmosfere takvih svetova mogu proučavati čak i oko čestih, ali aktivnih zvezda poput crvenih patuljaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
