Iranski akademik Seyed Mohammad Marandi tvrdi da je Teheran decenijama pripremao odbranu za moguću američku kopnenu invaziju, decentralizujući i skrivajući arsenal u podzemnim objektima. Marandi navodi da su iranske snage prikazale "novi projektil" i da su ciljevi napada fokusirani na Bahrein i Kuvajt zbog prisustva američkih resursa. U odmazdi su ispaljene rakete i dronovi ka Jordanу, Kuvajtu i Bahreinu, dok su SAD uzvratile udarima na infrastrukturne i podzemne vojne objekte.
"Želimo kopnenu invaziju": Iranski zvaničnik najavljuje novi projektil i hvali decenije ratnih priprema
Seyed Mohammad Marandi,
Teheran se, prema izjavama iransko-američkog akademika Seyeda Mohammada Marandija, decenijama pripremao za mogućnost američke kopnene invazije, tvrdeći da je arsenal decentralizovan i delimično sklonjen u podzemne objekte kako bi izdržao intenzivne vazdušne napade. Marandi, kojeg zapadni mediji pominju kao glasilo režima, rekao je i da su iranske snage prikazale "novi projektil" u okviru vojnih priprema.
Kontekst eskalacije
Sukob između SAD i Irana se proširio, sa novim udarima i protuuudarima u regionu. Iran je ispalio salve projektila i dronova prema objektima povezanima sa SAD u Jordanu, Kuvajtu i Bahreinu. Jordanske vlasti su saopštile da su presrele deset projektila, dok su iz Kuvajta stigle informacije o žrtvama i oštećenjima u električnoj i postrojenju za desalinizaciju.
Seyed Mohammad Marandi, an Iranian American academic frequently identified as a regime "mouthpiece," said Tehran had recently launched a new missile.
Odgovor SAD
Američke snage izvele su vazdušne udare koji su ciljali mostove, ključni drumski tunel, osmatračke punktove i ojačane podzemne magacine za oružje. Prema izveštajima, meta su bili i objekti za skladištenje raketa i dronova koje SAD procenjuju kao delove iranskog ratnog kapaciteta.
Podzemna mreža i "novi projektil"
„Kada Iran želi da ispali projektile ili dronove, oni ih ne drže u zgradama ili u gomilama. Uzmu ono što im treba, ispalе ih i vraćaju se na baze, ili razmeštaju različite sisteme po raznim lokacijama da bi izbegli masovno uništenje“, rekao je Marandi.
On je opisao sistem razmeštanja i skladištenja kao široko raštrkan i podzemno ukorenjen. Marandi je takođe tvrdio da je Islamska revolucionarna garda (IRGC) „predstavila novi projektil“ u ratu, bez detaljnijeg tehničkog pojašnjenja.
Satellite image shows the second tunnel entrance and support buildings at the Khorramabad missile complex in Lorestan province, Iran, before March airstrikes.
Direktne posledice na tlo
Više eksplozija pogodilo je grad Khorramabad u provinciji Lorestan, gde se nalazi Imam Ali raketna baza — kompleks podzemnih silosa namenjenih za rakete srednjeg dometa, koji je ranije bio meta vazdušnih udara. Izvori navode da su delovi kompleksa iskusili oštećenja tokom ranijih napada 2025. godine.
Politički i strateški okvir
Najnovija eskalacija prekinula je memorandum o razumevanju koji je predviđao 60-dnevno primirje i olakšavanje nuklearnih pregovora. Ključno pitanje ostaje kontrola Hormuškog moreuza, koji je postao centralna tačka sukoba i strateški prolaz za međunarodni brodovni saobraćaj.
Marandi claimed that the IRCG introduced a new missile to the war.
Mogući scenariji
Marandi i drugi iranski zvaničnici, prema sopstvenim izjavama, računaju i na scenarij kopnene operacije SAD. Marandi je sugerisao da bi, po iranskom viđenju, takva invazija mogla ojačati unutrašnju mobilizaciju i dovesti do izraženijeg otpora Teherana.
Zaključak
Situacija ostaje nestabilna i sklona daljoj eskalaciji. Tvrdnje o novom projektilu i podzemnoj mreži dodatno povećavaju zabrinutost u regionu, dok međunarodne diplomate prate mogućnosti za povratak pregovorima ili daljim vojnim aktivnostima.
Pomozite nam da budemo bolji.
