Ukrajina je ispalila više od 400 dronova prema Moskvi, od kojih je 85 presretnuto blizu grada; ruske vlasti prijavljuju deset povređenih i štetu na civilnim objektima. Napad je usledio nakon ruskog bombardovanja Kijeva balističkim projektilima i događa se dok predsednik Volodimir Zelenski pokušava da smiri proteste i političku podelu u Ukrajini.
Strateški kontekst uključuje rastuću upotrebu balističkih projektila od strane Rusije i apel Ukrajine na sofisticiranije presretače.
Ukrajina je ispalila više od 400 dronova prema Moskvi u najnovijoj velikoj operaciji usmerenoj protiv ruske prestonice, saopštio je gradonačelnik Moskve.
Prema izveštajima ruskih vlasti, većina letelica je oborena daleko od grada, dok je 85 dronova presretnuto u blizini Moskve. Zvaničnici oblasti oko prestonice saopštili su da je najmanje deset osoba povređeno, a da su oštećeni stambeni objekti i civilna infrastruktura.
Napad je, kako je navedeno, započeo kasno u nedelju i trajao do ranih jutarnjih sati. Izbio je požar u industrijskom parku Yuzhnye Vrata, oko 30 kilometara južno od Moskve. Nezavisni izveštaji, kao i agencija Astra, navode da je moglo biti pogođeno i naftno skladište u Podolsku (oko 20 km južno od grada), ali to za sada nije zvanično potvrđeno.
Napad je usledio satima nakon ruskog bombardovanja Kijeva i drugih ukrajinskih gradova balističkim projektilima, u novom talasu uzajamnih udara koji udaljava perspektivu brzog okončanja rata. Institucije i analitičari izveštavaju da je Rusija u julu lansirala više balističkih projektila nego što navodno mesečno proizvodi, što ukazuje na moguće korišćenje rezervi.
Istovremeno, u Kijevu predsednik Volodimir Zelenski vodi "ključne razgovore" kako bi smirio unutrašnju političku krizu izazvanu rekonstrukcijom vlade. Odluka da se 35-godišnji Mykhailo Fedorov povuče sa mesta ministra odbrane, i da se zadrži poverenje u generala Oleksandra Syrskog, izazvala je ulične proteste i podele između stare garde i mlađih inovatora u vojsci.
Ukrajinske sposobnosti u oblasti dalekometnih dronova brzo su se razvile tokom rata, što predstavlja logistički izazov za Rusiju s obzirom na njenu veliku teritoriju. Kijev je posebno ciljao ruske naftne objekte, što je dovelo do nestašica goriva i političkih neprijatnosti za rusku vlast. Rusko Ministarstvo odbrane je ranije navelo da su protivvazdušne snage u maju oborile 1.054 ukrajinska drona u periodu od 24 sata.
Ukrajinska strana takođe apeluje na partnere da obezbede sofisticiranije presretače sposobne da se izbore sa balističkim projektilima, koji su teži za obaranje od dronova i krstarećih raketa. U međuvremenu, ruske snage su tokom noći izvele udare na ukrajinsku teritoriju — prema ukrajinskoj avijaciji, pogođeno je više lokacija nakon lansiranja dva projektila i 94 dalekometna udarna drona; od toga su protivvazdušne snage ometale ili presrele 81 dron.
Serija napada i protivnapada ukazuje na eskalaciju operacija s obe strane i na produbljivanje humanitarnih i bezbednosnih posledica. Dok Moskva i Kijev razmenjuju udare, unutrašnji pritisci u Ukrajini – protesti i rasprave o komandnoj strukturi – dodatno komplikuju napore za koordinisanu odbranu i međunarodnu podršku.
Pomozite nam da budemo bolji.
