Predložene reforme hongkonških zakona o seksualnim deliktima uvode strože kazne, ali ne isključuju odbranu 'pogrešnog uverenja' o pristanku, upozoravaju preživeli. Savetnici i aktivisti navode da sudovi često pogrešno tumače traumatske reakcije kao pristanak, a deca izloženа dugotrajnom zlostavljanju teško dokazuju kontinuirane incidente. Podaci RainLilyja pokazuju niske stope prijavljivanja i osude, pa zagovornici traže uvođenje posebne odredbe za 'uporno zlostavljanje dece' i mere osetljive na traumu.
Preživeli Upozoravaju: Hongkongove Reformе Ne Zatvaraju 'Pogrešno Uverenje' Kao Odbranu
Mui, a woman who suffered persistent child sexual abuse for several years, in Hong Kong (Catherine LAI)
Jessie, radnica nevladine organizacije u Hongkongu, priseća se trenutka kada je tog leta zamrla od panike dok ju je poznanik seksualno napao — nije mogla da se odupre i on je nastavio bez njenog pristanka.
Godinama kasnije svedočila je protiv njega, ali umesto olakšanja osetila je da je sistem „potlačen i bespomoćan“ dok je sudija prihvatio mogućnost da je napadač 'iskreno, ali pogrešno verovao' da je postojao pristanak. Optuženi je oslobođen uprkos tome što nije svedočio.
Šta predlažu reforme
Vlasti Hongkonga su pokrenule široku javnu raspravu o izmenama zakona o seksualnim deliktima koje predviđaju strože kazne za takva krivična dela. Ipak, mnogi preživeli i aktivisti upozoravaju da predlozi ne isključuju odbranu zasnovanu na 'pogrešnom uverenju' o pristanku — pravnom konceptu koji u praksi može umanjiti odgovornost napadača.
Trauma se ne tumači kao pristanak
Florence Tsang, savetnica za traumu iz centra RainLily, ističe da traumatske reakcije žrtava — zamrzavanje, nehotično povlačenje ili nemogućnost verbalnog odupiranja — često sudovi pogrešno tumače kao implicitni pristanak ili pasivnost. Preživeli traže da zakon uzme u obzir takve reakcije i da suđenja budu vođena sa više senzibiliteta prema žrtvama.
Ponavljano zlostavljanje i pravni vakum
Aktivisti posebno naglašavaju problem dugotrajne zloupotrebe dece: u Hongkongu se pojedinačni incidenti često razmatraju odvojeno, što, kažu kritičari, umanjuje težinu i kontekst konstantnog zlostavljanja. Jedna žrtva pod pseudonimom Mui opisala je kako ju je očuh napadao više od 100 puta tokom sedam godina; tužilaštvo je ipak pokrenulo postupak za samo pet incidenata, a on je osuđen za četiri tačke i dobio 13 godina zatvora.
Druga preživela, 'Bobo', ukazuje na to da trajanje i posledice zlostavljanja često nisu adekvatno reflektovane kroz postojeće optužbe i kazne.
Statistika i zahtevi zagovornika
NGO RainLily navodi da je od gotovo 2.000 žrtava koje su im se obratile u periodu 2019–2023, oko 40% prijavilo incident policiji, često godinama kasnije. Zvanični podaci pokazuju nisku stopu osude: oko 27% uhapšenih za seksualne prestupe osuđeno je u periodu 2021–2025, dok je u predmetima koji se tiču dece stopa osude tek oko 9%.
Zagovarači prava žrtava, poput Taure Edgar iz grupe TALK, pozivaju da se hitno zatvore zakonske rupe: predlažu izmene koje bi jasno isključile odbranu 'pogrešnog uverenja' i uvele posebno krivično delo za 'uporno seksualno zlostavljanje dece', kao i proceduralne mere osetljive na traumu žrtava (npr. manje konfrontirajuće ispitivanje, mogućnost korišćenja video-snimaka i zaštita identiteta).
'Kada žrtve odluče da potraže pravdu, mogli bismo li učiniti da suđenje bude manje traumatično i da sadrži manje nerazumnih pitanja?' — kaže Jessie.
Preživeli i stručnjaci pozivaju zakonodavce da tokom javne rasprave iskoriste ovu priliku za konkretne izmene koje će bolje zaštititi žrtve i osigurati da pravne odredbe reflektuju moderno razumevanje traume i pristanak.
Pomozite nam da budemo bolji.
