Zub planinskog reedbucka iz Boomplaas pećine, datiran na oko 50.000 godina, predstavlja najstariju rekonstruisanu DNK iz subsaharske Afrike i ukazuje da genetski materijal može opstati duže nego što se mislilo. Studija je obuhvatila preko 300 zuba i identifikovala nekoliko starijih primeraka iz kasnog pleistocena, ali glavni autor poziva na oprez zbog anomalija i moguće kontaminacije. Duboke pećine i visoke nadmorske tačke istaknute su kao najperspektivnije lokacije za dalja istraživanja, dok dodatni nalazi (npr. 42.000-godišnji genom gnu-a iz Etiopije) podržavaju ove zaključke.
Najstarija DNK Iz Subsaharske Afrike: Zub Antilope Star Oko 50.000 Godina Iz Boomplaas Pećine
Photo Credit: iStock
Otkriven zub planinskog reedbucka iz Boomplaas pećine na jugu Južne Afrike, datiran na približno 50.000 godina, predstavlja najstariju rekonstruisanu DNK iz subsaharske Afrike i stavlja pod znak pitanja dugogodišnje verovanje da tople klime brzo uništavaju genetski materijal.
Šta su istraživači uradili
U studiji objavljenoj 27. maja u časopisu Quaternary Science Reviews, tim je pregledao više od 300 zuba životinja iz vremenskog raspona od oko 110.000 godina. Među pronađenim uzorcima nalaze se desetine mlađih uzoraka bovida i četiri značajno starija primerka iz kasnog pleistocena — uključujući zub planinskog reedbucka iz Boomplaas pećine i tri primerka izumrlih dugorogih bivola.
Rezultati i oprez
Iako je nalaz izuzetno značajan, vodeći autor studije Deon de Jager (Univerzitet u Kopenhagenu) poziva na oprez. On ističe da je 50.000-godišnji uzorak neuobičajeno star u odnosu na ostale i da je sadržao određenu ljudsku kontaminaciju koju su istraživači uklonili. De Jager je rekao: «DNK stara 50.000 godina je uzbudljiva, ali sam i skeptičan zbog dva razloga», naglašavajući potrebu za dodatnom potvrdom.
Zašto je ovo važno
Do sada su najstariji uzorci iz subsaharske Afrike bili znatno mlađi — najstarija ljudska DNK oko 18.000 godina, a najstarija životinjska oko 9.300 godina. Ako se potvrdi da DNK može opstati u nekim lokalitetima znatno duže, to otvara mogućnost preciznijeg praćenja evolucije, mešanja populacija i odgovora vrsta na klimatske promene tokom poslednjih desetina hiljada godina.
Gde tražiti dalje
Istraživači ističu da ovo ne znači da će svaki fosil u Africi davati DNK. Međutim, rezultati pokazuju da su lokacije sa stabilno niskim temperaturama — poput dubokih pećina — i visoke nadmorske tačke posebno obećavajući za očuvanje genetskog materijala. Tim je nakon objave studije takođe sekvencirao genom gnu-a star 42.000 godina iz Etiopije, što dodatno podržava mogućnost da DNK u Africi može opstati duže nego što se ranije mislilo.
Implikacije za nauku i očuvanje
Duža vremenska linija genetskih zapisa omogućila bi naučnicima da bolje procene kako su vrste reagovale na prošle klimatske promene, što može pomoći pri savremenim strategijama očuvanja biodiverziteta. Ipak, veoma drevni hominini poput Homo naledi i dalje ostaju malo verovatni kandidati za uspešnu rekonstrukciju DNK.
«Naravno da postoji granica očuvanja DNK u Africi, ali kakva je ona, nije jasno», rekao je De Jager, dodajući da su pažljivo uzimanje uzoraka i čuvanje jednako važni kao i napredne sekvencirajuće metode.
Pomozite nam da budemo bolji.
