Francuski zakonodavci pokušavaju do septembra da usvoje zabranu društvenih mreža za mlađe od 15 godina. Spor se vodi oko opsega zabrane i usklađenosti sa zakonodavstvom EU. Zakon takođe predviđa zabranu mobilnih telefona u srednjim školama, a inicijativa je potaknuta podacima o velikom vremenu provedenom na pametnim telefonima i rizicima za mentalno zdravlje tinejdžera.
Žurba u Parizu: Zabrana društvenih mreža za mlađe od 15 mogla bi stupiti na snagu u septembru
FILE - Three boys use their phones while sitting outside a school in Sydney, Monday, Dec. 8, 2025. (AP Photo/Rick Rycroft, File)
PARIZ — Francuski zakonodavci ubrzano traže kompromis kako bi zakon kojim se zabranjuju društvene mreže za decu mlađu od 15 godina mogao da stupi na snagu na početku nove školske godine u septembru.
Pošto se približava letnja pauza u Parlamentu, vreme ističe: sedam poslanika Nacionalne skupštine i sedam senatora sastali su se u zajedničkom odboru da bi pokušali da postignu dogovor koji bi mogao biti izglasan kasnije ove nedelje. Evropska komisija je upozorila da najnovija verzija nacrta nije u potpunosti usklađena sa pravom EU.
Glavna sporna pitanja
Osnovni sukob između dva doma parlamenta tiče se obima zabrane. Nacionalna skupština je glasala za zabranu svih internet servisa za društveno umrežavanje, dok senatori zagovaraju model sa crnom listom platformi koje bi bile zabranjene. Tekst isključuje onlajn enciklopedije, obrazovne i naučne direktorijume i platforme za razvoj i razmenu softvera otvorenog koda.
Proposed zakon takođe predviđa zabranu upotrebe mobilnih telefona u srednjim školama. Autori su se trudili da tekst oblikuju u skladu sa Evropskim aktom o uslugama digitala (Digital Services Act), koji postavlja stroge obaveze digitalnim platformama radi zaštite korisnika.
Stav EU i reakcije u Parizu
Evropska komisija smatra da predloženi francuski zakon delimično preklapa rešenja iz DSA i zatražila je izmene. Senat odgovara da crna lista sama po sebi nije bila osporavana te da su problematične odredbe koje daju previše ovlašćenja francuskom regulatoru za audiovizuelnu i digitalnu komunikaciju.
"Svi moraju da shvate koliko je važan problem o kojem se radi, a radi se ni manje ni više nego o zaštiti fizičkog i mentalnog zdravlja naše dece", navodi Senat u saopštenju.
Ako se postigne dogovor u zajedničkom odboru, zakon bi mogao biti stavljen pred oba doma na konačno glasanje već u utorak. Ipak, zbog proceduralnog perioda obaveznog obaveštavanja prema pravu EU, zakon ne može stupiti na snagu pre 10. avgusta.
Zašto je pitanje važno
Prema francuskom zdravstvenom regulatoru, jedan od dva tinejdžera provodi između dva i pet sati dnevno na pametnom telefonu. Izveštaj iz decembra navodi da oko 90% dece uzrasta 12–17 godina svakodnevno koristi pametne telefone za pristup internetu, a 58% njih koristi uređaje za društvene mreže. Izveštaj ističe moguće štetne posledice: pad samopoštovanja, izloženost sadržajima povezanima sa samopovređivanjem, upotrebom droga i suicidalnim ponašanjem.
Nekoliko porodica u Francuskoj podiglo je tužbe protiv TikToka, tvrdeći da su određeni slučajevi tinejdžerskih samoubistava povezani sa štetnim sadržajima na platformi.
Širi kontekst
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pozvala je na ograničenja pristupa društvenim mrežama za decu; poseban EU panel preporučio je zabranu pristupa za mlađe od 13 godina dok tehnološke kompanije ne dokažu da njihovi proizvodi mogu biti bezbedni za decu. Slične mere uvode i druge države: Australija, Velika Britanija, Turska, Indonezija i druge zemlje razmatraju ili su uvele zabrane za mlađe od 15 ili 16 godina na platformama kao što su TikTok, YouTube i Instagram.
Evropska komisija se očekuje da uskoro iznese novi predlog koji će razmotriti svih 27 država članica, što bi dodatno oblikovalo okvir za nacionalne inicijative poput francuske.
Pomozite nam da budemo bolji.
