Predlog: Milioni podatkovnih satelita i desetine hiljada orbitačkih ogledala mogli bi stvoriti široku, sjajnu traku satelita duž linije zore–sumrak, vidljivu sa cele Zemlje. Posledice: Astronomi upozoravaju na ozbiljno narušavanje posmatranja, smanjenje efikasnosti teleskopa i otežanu potragu za asteroidima. Regulatorno: Reflect Orbital je dobio FCC licencu za testni satelit Eärendil‑1, ali naučna zajednica zahteva širu procenu uticaja na noćno nebo.
Veštački „Saturnov prsten“ satelita preti da ispuni nebo — šta to znači za astronomiju i noćni pejzaž
Astronomers warn that large satellite constellations planned by several private companies could have a catastrophic impact on the night sky. A pass of the International Space Station is seen here. | Credit: Alan Dyer/VWPics/Universal Images Group via Getty Images
Niz predloženih lansiranja — od miliona „orbitalnih podatkovnih centara" do desetina hiljada svemirskih ogledala — mogao bi formirati široku, sjajnu traku satelita duž linije zore–sumrak (terminator). Astronomi upozoravaju da bi takav „veštački Saturnov prsten" bio vidljiv sa svake tačke na Zemlji, zasenio zvezde i planete i ozbiljno otežao posmatranja noćnog neba.
Šta se predlaže?
Više kompanija, uključujući SpaceX, Starcloud, Cowboy Space, Orbital i Blue Origin, podnelo je zahteve za lansiranje velikih konstelacija satelita. Od dodatnih inicijativa, kompanija Reflect Orbital planira da postavi do 50.000 reflektujućih ogledala u orbitu kako bi nakon sumraka usmeravala sunčevu svetlost ka solarnim elektranama i drugim korisnicima na Zemlji. Reflect Orbital je 10. jula dobio FCC licencu za demonstracioni satelit Eärendil‑1 dimenzija 18 x 18 m, planiran za lansiranje do kraja godine.
A rendering of Reflect Orbital's proposed constellation of mirror satellites. | Credit: Reflect Orbital
Zašto bi sateliti formirali prsten?
Hugh Lewis, profesor astronautike na University of Birmingham, objašnjava da bi operatori koji traže stalnu dnevnu osvetljenost morali da poste u takozvanu dawn–dusk (terminator) orbitu — orbitu koja prati granicu između dana i noći i prolazi preko polova. U takvoj konfiguraciji, ogromne flote satelita prirodno bi se poravnale u gotovo jedinstvenu traku koja kruži oko planete.
Kako bi to izgledalo sa Zemlje?
Samantha Lawler (University of Regina) i njeni saradnici napravili su vizualizacije na osnovu javno dostupnih podataka. Modeli pokazuju da bi ta traka prolazila nebom dva puta dnevno — uveče (otprilike između 18 i 20 časova) i pre zore — i da bi iz dužeg perioda nakon zalaska sateliti dalje osvetljavali nebo, slično ostatku sumraka. U nekim slučajevima (npr. Blue Originov Project Sunrise) dodatne orbite bi mogle oblikovati i slova X iznad ekvatora.
A view of Earth taken by an Artemis II astronaut from one of the Orion spacecraft's four windows after completing the mission's translunar injection burn on April 2, 2026. | Credit: NASA
Uticaj na nauku i bezbednost
Astronomi upozoravaju na višestruke posledice: značajno umanjenje kvaliteta posmatranja teleskopima (posebno u sumračnim intervalima), otežanu potragu za bliskim Zemljinim objektima, i opasnosti od zaslepljivanja ili čak oštećenja osetljive opreme. Evropska južna opservatorija (ESO) procenila je da bi 50.000 reflektujućih satelita moglo da poveća prosečnu osvetljenost noćnog neba do 300% u nekim uslovima.
„Ako imamo ogledala u orbiti, astronomija je gotova,“ rekla je Samantha Lawler.
American Astronomical Society (AAS) kritikovala je FCC zbog izdavanja licence Reflect Orbital‑u, navodeći potencijalnu štetu za članove i širu zajednicu (oštećenja opreme, rizik po bezbednost saobraćaja, i rizik za vid pri posmatranju kroz teleskope).
A visualization of the the brightness (measured inmagnitude) of SpaceX's planned orbital data center constellation as it might appear in the night sky based on publicly available data. The researchers caution the work has not yet been peer-reviewed and doesn't reflect precise technical specifications of the satellites. | Credit: Boley, Lawler, & Rein
Argumenti zagovornika i regulatorna rasprava
Pristalice projekata ističu da orbitalni podatkovni centri mogu smanjiti potrošnju vode i emisije povezane sa kopnenim centrima, dok reflektori mogu produžiti rad solarnih elektrana i pomoći u hitnim intervencijama. Reflect Orbital navodi da planira testove, nezavisna istraživanja i saradnju sa naučnicima kako bi smanjio negativne efekte.
Međutim, FCC je u odluci naveo da „uticaji na optičku astronomiju spadaju izvan [FCC‑ove] revisije i autorizacije“, što je izazvalo nezadovoljstvo naučne zajednice i pozive da regulatori uzmu u obzir širi javni interes i zaštitu noćnog neba.
Zaključak
Predloženi projekti imaju velike tehnološke i ekonomske argumente, ali i potencijalne globalne posledice po noćno nebo i naučna posmatranja. Modeli i procene ukazuju da bez pažljive regulative, međunarodne koordinacije i ozbiljnih tehničkih mera za smanjenje refleksije i gustine konstelacija, vidljivost zvezda i efikasnost astronomske nauke mogli bi biti trajno ugroženi.
Napomena: Vizualizacije i neka modeliranja zasnovani su na javno dostupnim podacima i još nisu prošli sve naučne recenzije; konačni efekti zavise od stvarnog broja, reflektivnosti i orbitalne politike satelita.
Pomozite nam da budemo bolji.
