Iran je pogođen kombinacijom dugoročnih ekonomskih problema, snažnih inflacionih pritisaka i štete od rata koji su pokrenule SAD i Izrael. Inflacija je blizu 90%, hrana je poskupela 134%, a valuta je oslabila prema više od 1,9 miliona rijala za dolar. Građani se suočavaju sa rastućim troškovima stanovanja, prekidima interneta, nestancima struje i zatvaranjem kafića, dok su subvencije nedovoljne.
Iranci Ispod Pritiska Rata i Unutrašnjih Kriza: Inflacija, Nestanci Struje i Zatvaranje Kafića
People walk in the Grand Bazaar in Tehran on July 20 [Majid Asgaripour/West Asia News Agency via Reuters]
Teheran — Svaka poseta supermarketu donosi novo neprijatno iznenađenje za Leylu, penzionerku iz zapadnog dela Teherana. „Uspoređujete cene sa onima od pre samo nekoliko nedelja ili meseci,“ kaže ona. Njena mesečna penzija od 180 miliona rijala (oko 94 USD) — iako je povećana za 40% — više ne pokriva osnovne potrebe.
Ekonomija na ivici
Decenijama nagomilani strukturni problemi, ograničenja domaćih vlasti i dodatna šteta nastala tokom rata koji su u februaru pokrenule Sjedinjene Države i Izrael dodatno pogoršavaju životni standard. Inflacija je blizu 90%, dok je inflacija hrane dostigla oko 134% u odnosu na prošlu godinu. Nacionalna valuta pala je na više od 1,9 miliona rijala za dolar.
Kućni budžeti i stanovanje
Ljudi prijavljuju skokove cena hrane, lekova i kirije. Iako je vlada formalno ograničila povećanje kirije na 27% u Teheranu (25% u drugim provincijama), u praksi su realna povećanja mnogo viša — često kao posledica dogovora sa stanodavcima ili prinude na tržištu. Mnogi su primorani da se sele ili troše velik deo prihoda na stanovanje.
Subvencije, banke i poslovanje
Vlada izdaje mesečne subvencije i elektronske kupone za hranu, ali oni vrede vrlo malo i neki trgovci ih odbijaju jer još nisu dobili nadoknade. Kreditne linije za preduzeća stižu sporo ili su nedovoljne, a bankarski sistem pati zbog prekida rada i posledica velikih sajber-napada. Osiguranje za nezaposlenost ne pokriva većinu radnika iz neformalne i digitalne sfere.
Internet, električna energija i infrastruktura
Iranska vlada je tokom protesta u januaru i u toku rata isključivala pristup globalnom internetu — drugi prekid trajao je tri meseca, što je postalo najduže zabeleženo gašenje interneta u nekoj zemlji. Internet ostaje spor i strogo cenzurisan. Istovremeno, bombardovanja su oštetila luke, aerodrome, rafinerije, elektrane i vodovodnu infrastrukturu, a šteta se procenjuje na stotine milijardi dolara. Napadi i pomorska blokada južnih luka dodatno otežavaju trgovinu i snabdevanje.
Posledice po svakodnevni život
Prekidi struje, često pripisivani i direktnim udarima na energetske objekte, dovode do nestašica vode u nekim provincijama jer pumpe prestaju sa radom. Uprkos tome, Iranci pokušavaju da očuvaju rutinu: izlaze, slušaju ulicnu muziku i traže prostore za druženje. Međutim, vlasti su ove nedelje privremeno zatvorile veliki broj kafića i radnji u centralnom Teheranu — često uz obrazloženja o „nepoštovanju islamskih normi“ ili zauzimanju trotoara — što dodatno guši javni i kulturni život.
Cenzura i mediji
Popularni sportski komentator Adel Ferdosipour javno je kritikovao postupke vlasti nakon što su mu veb-sajt i aplikacija programa Football 360 uklonjeni zbog kritike fudbalskog tima. U viralnom snimku on je postavio pitanje: „Zašto ljudima ne dozvolite da rade u ovoj zemlji?“
Zaključak: Iranci se suočavaju sa višestrukim pritiscima — monetarnim, infrastrukturnim i društvenim — dok pokušavaju da sačuvaju svakodnevni život u uslovima ograničenih resursa i pojačane kontrole.
Pomozite nam da budemo bolji.
