Izveštaj Naprednog kluba 2025/2026: Srbi U Regionu Ugroženi — Najkritičnije U Hrvatskoj I Na Kosovu

U Beogradu je danas predstavljen godišnji izveštaj udruženja "Napredni klub" o stanju političkih prava srpskog naroda u regionu za period 2025/2026. Predsednik udruženja, Čedomir Antić, ocenio je da su "korice" ovogodišnjeg izveštaja nijansu svetlije, ali je naglasio da su problemi i dalje ozbiljni.

Glavni zaključci i preporuke

Antić je ponovio preporuke organizacije: veća ulaganja i čvršće povezivanje državne i nacionalne politike Srbije sa pitanjima zaštite prava Srba u regionu, jer to smatra ključnim. Posebno je istakao rastuće pritiske vezane za verska pitanja i upozorio na, prema autorima izveštaja, prisustvo koordinisanih nastojanja da se osnuju posebne crkve koje bi potom pravnim putem preuzimale imovinu SPC, što bi ugrozilo zakonito funkcionisanje Srpske pravoslavne crkve.

Opseg izveštaja

"Napredni klub" objavljuje godišnje izveštaje od 2008. godine; ovo je 18. izdanje (19. godina kontinuiranih izdanja). Izveštaj obuhvata stanje Srba u Bosni i Hercegovini (uključujući Republiku Srpsku), Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Albaniji, Sloveniji, Rumuniji, Mađarskoj i na Kosovu.

Regionalni pregledi

Republika Srpska: Autori izveštaja navode pomake, među kojima je i poboljšanje odnosa sa SAD nakon ukidanja određenih sankcija ličnostima iz rukovodstva RS (prema tvrdnjama predstavnika kluba). Kao važan institucionalni okvir navodi se uloga Skupštine Republike Srpske.

Kosovo: Antić ocenjuje da je situacija posebno teška: prema izveštaju, Srbima na Kosovu nisu u potpunosti garantovana prava jednakosti pred zakonom niti pravo na učešće u vlasti u skladu sa ranijim sporazumima. On takođe ističe da su, po njegovom mišljenju, pregovaračke sposobnosti EU u vezi sa Kosovom bile ograničene.

Hrvatska: Izveštaj konstatuje da je položaj Srba najugroženiji u Hrvatskoj — prisutne su tendencije tihe asimilacije, niska zastupljenost u državnoj upravi i slaba ulaganja u infrastrukturu u povratničkim područjima, uz porast ekstremnog nacionalizma.

Crna Gora: Kao pozitivan pomak navodi se učešće predstavnika srpske zajednice u zakonodavnoj i izvršnoj vlasti, kao i poboljšanje odnosa u vezi sa statusom imovine Srpske pravoslavne crkve nakon potpisivanja i primene Temeljnog ugovora, koja је, prema autorima, uglavnom zaživela u praksi.

Bosna i Hercegovina: Situacija je podeljena: Republika Srpska ima snažniji institucionalni položaj Srba, dok je u Federaciji BiH položaj Srba znatno slabiji — ograničena upotreba srpskog jezika i minimalno prisustvo u državnim institucijama i upravi.

Rumunija i Mađarska: Generalni sekretar Igor Vuković ocenjuje da su prava Srba u ovim državama u velikoj meri u skladu sa evropskim standardima. Kaže se da je u Mađarskoj zabeležen rast broja Srba (oko 20%) i da su organizovani sa garantovanim pravima i samoupravom.

Slovenija i Albanija: U ovim državama izveštaj beleži problema: Srbi nisu u potpunosti priznati kao nacionalna manjina (Slovenija) ili nisu dovoljno zaštićeni kroz podzakonske akte uprkos formalnom statusu (Albanija), što otežava ostvarivanje prava. Jedna od preporuka je da Srbija pomogne Srbima u Albaniji u procesu dobijanja dvojnog državljanstva.

Preporuke

• Intenzivirati diplomatsku i institucionalnu podršku Srbije za zaštitu prava Srba u regionu.
• Povećati ulaganja u povratnička područja i infrastrukturu u kojima žive Srbi.
• Pratiti i pravno osporavati pokušaje prisvajanja crkvene imovine i raditi na međunarodnoj zaštiti verskih zajednica.
• Podsticati regionalnu i međunarodnu saradnju koja će jačati položaj manjina prema evropskim standardima.

Citati: "Naš cilj je da ukazujemo na probleme, али и да predložimo konkretna rešenja koja će unaprediti položaj Srba u regionu", rekao je Čedomir Antić.

Izveštaj sadrži detaljne analize po državama i preporuke za naredni period; organizatori su najavili da će nastaviti sa monitoringom i zagovaranjem predloženih mera.