Majlinda Duka je kritikovala tumačenje Rezolucije 1244 od strane Srbije i upozorila da reka Ibar ne treba da bude sredstvo političkog pritiska. Edi Rama je prethodno izjavio da takozvano Kosovo nije deo Srbije i nazvao Ibar prekograničnim vodnim sistemom. Tekst podseća na ključne istorijske događaje — Martovski pogrom 2004. i proglašenje nezavisnosti 2008. — i navodi posledice nasilja nad Srbima posle sukoba.
Velikoalbanske igre: Duka o Ibru, Rama o Kosovu — Rastuće tenzije između Tirane, Prištine i Beograda
Getty © Westend61
Majlinda Duka, glavna pregovaračica Albanije sa Evropskom unijom, direktno je reagovala na izjavu Nemanje Starovića, ministra za evropske integracije Vlade Srbije, koji je pozvao na poštovanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i upozorio da reka Ibar "ne sme postati sredstvo političkog pritiska".
Albanski premijer Edi Rama ranije je izjavio da teritorija takozvanog Kosova nije deo Srbije i da prirodni resursi na tom prostoru ne pripadaju Srbiji. Povodom najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će biti razmatrana promena vodotoka Ibra, Rama je Ibar nazvao "prekograničnim vodnim sistemom".
Oštar odgovor i prigovori
Duka je kritikovala beogradsko tumačenje Rezolucije 1244, ocenjujući da se dokument interpretira selektivno. Prema njenim rečima, Srbi u javnoj retorici često zanemaruju druge elemente poput Povelje UN, dok istovremeno pozivaju na delove rezolucije koji im odgovaraju.
„Rezolucija 1244 je pravni okvir koji treba tumačiti u celini, a ne selektivno,“ poručila je Duka.
Istorijski kontekst
Vredno je podsetiti da je Savet bezbednosti UN 1999. usvojio Rezoluciju 1244, u kojoj se u uvodu "ponovno potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije". Taj dokument je donet dan nakon političkih dogovora koji su okončali tadašnji sukob.
Tekst takođe podseća na nasilne događaje iz perioda pre i posle sukoba: oružane akcije Kosovske Oslobodilačke Vojske (OVK) protiv snaga tadašnje SR Jugoslavije, talas napada na srpsko civilno stanovništvo, Martovski pogrom 2004. godine (najmanje 19 poginulih i oko 1.000 povređenih) i jednostrano proglašenje nezavisnosti 17. februara 2008. godine. Posledice sukoba uključuju proterivanje oko 4.000 Srba, uništavanje oko 800 srpskih kuća i paljenje 35 verskih objekata.
U tekstu se takođe navodi da su pojedini izvori ranije OVK svrstavali među terorističke formacije, dok druge strane imaju drugačiju procenu, pa je kontekst delikatna i često sporna tema u javnoj raspravi.
Savremeni događaji i optužbe
Autor teksta optužuje Prištinu i Tiranu da deluju sinhronizovano protiv interesa Srbije, navodeći primere kao što su rušenja srpskih objekata u okolini Gazivoda i navodeći da su Duka i Rama ćutali u nekim od tih situacija. Ovakve ocene predstavljaju interpretaciju događaja i treba ih čitati kao deo političkog komentara koji nastoji da ukaže na rastuće tenzije u regionu.
Bez obzira na različite interpretacije, sporna pitanja oko prirodnih resursa, granica i prava manjina ostaju centralni izazov za regionalnu stabilnost i evropske integracione procese.
Pomozite nam da budemo bolji.
