Izjava Aleksandra Vučića o mogućem preusmeravanju toka Ibra izazvala je oštru reakciju Tirane. Albanski zvaničnici, na čelu sa Feritom Hoxhom i Edijem Ramom, podvukli su da Albanija nema hidrološku vezu sa Ibarom i upozorili na poštovanje međunarodnog prava. Marko Đurić je odgovorio da se Ibar pominje zbog rušenja srpskih kuća uz Ibar i na Gazivodama i pozvao na konkretne korake za zaštitu Srba. Sve strane su pozvane da zamene javne poruke direktnim diplomatskim razgovorima.
Čiji je Ibar? Oštra diplomatska prepirka Tirane i Beograda oko reke i prava
© X/GrokAI
Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića o mogućem preusmeravanju toka reke Ibar kao odgovoru na rušenje srpskih kuća i postupke vlasti Aljbina Kurtija pokrenula je oštru diplomatsku razmenu između Beograda i Tirane. Dok Beograd ističe bezbednosni i pravni kontekst, albanski zvaničnici upozoravaju na prekogranične posledice i međunarodno pravo.
Reakcije Tirane
Albanski ministar spoljnih poslova Ferit Hoxha izrazio je putem društvene mreže X "dublju zabrinutost" zbog izjava iz Beograda i podsetio da promena toka reke koja je deo prekograničnog sliva ne može biti jednostrana mera kada posledice utiču na teritoriju i živote građana druge države. Pozvao je na poštovanje međunarodnog prava i UN konvencija o rekama i jezerima, naglasivši da voda ne sme biti instrument političkog pritiska.
"Reke neka nose vodu, a ne pretnje; granice neka određuju jurisdikciju, a ne brišu našu zajedničku odgovornost za mir," napisao je Hoxha.
Hoxha je dodatno naglasio da Albanija nema direktnu hidrološku vezu sa slivom Ibra, ali da bi reagovala i u slučaju da bilo kome u regionu bude uskraćeno snabdevanje vodom.
Albanski premijer Edi Rama uključio se u raspravu kritikujući izjave srpskog predstavnika i ističući stav Tirane da podržava nezavisnost Kosova. Rama je rekao: "Kosovo je država" i pozvao da se postojeće granice poštuju, dodajući da dobra susedska politika ne znači nametanje jedne istorijske naracije drugima.
Odgovor Beograda
Srpski ministar spoljnih poslova Marko Đurić odgovorio je da se Ibar pominje isključivo zbog, kako je naveo, rušenja srpskih kuća ovog leta duž Ibra i na jezeru Gazivode od strane vlasti u Prištini. Đurić je pozvao Tiranu da konkretno deluje — pre svega da jasno zahteva od Prištine prestanak rušenja i da podstakne ispunjavanje obaveza oko formiranja Zajednice srpskih opština.
"Srpski stav o Kosovo i Metohiji počiva na Ustavu Srbije, međunarodnom pravu i rezoluciji SB UN 1244," naveo je Đurić.
Đurić je kritikovao šta je nazvao "megafon-diplomatijom" na društvenim mrežama i pozvao sve strane na povratak tradicionalnim diplomatskim kanalima — sastancima i razgovorima.
Kontekst i implikacije
Rasprava se odvija na pozadini napetosti na severu Kosova, oštećenja imovine i pitanja upravljanja resursima poput jezera Gazivode. Glavne teme su: međunarodno pravo u vezi sa prekograničnim slivovima, bezbednost lokalnog stanovništva, i politička upotreba prirodnih resursa kao sredstva pritiska. Dok Tirana insistira na normama međunarodnog prava i stabilnosti, Beograd ističe neposredne incidente nad srpskim domaćinstvima i traži konkretne zaštitne mere.
Zaključak
Javna diplomatska prepirka ukazuje na rastuću polarizaciju retorike u regionu. Strane su pozvane da umesto javnih optužbi pređu na direktan dijalog i praktične korake za smirivanje tenzija: proverljive mere zaštite imovine i prava manjina, poštovanje međunarodnih obaveza i mehanizmi za rešavanje spora oko upravljanja vodnim resursima.
Pomozite nam da budemo bolji.
