Planovi za milion orbitalnih AI data centara podižu ozbiljne zabrinutosti: masovna lansiranja i povratci mogli bi u gornje slojeve atmosfere uneti velike količine crnog uglja i metalnih oksida koji ostaju godinama i mogu uticati na klimu i ozon. Naučnici traže hitna dodatna istraživanja, posmatranja i međunarodne regulative pre masovnog raspoređivanja konstelacija.
SpaceX želi milion AI satelita — Kakav bi to bio uticaj na klimu i ozon?
A rendering of one of SpaceX's planned "Starmind" AI satellites in orbit. | Credit: SpaceX
Planovi kompanija poput SpaceX‑a, Amazona i Blue Origin da u narednoj deceniji u orbitu pošalju stotine hiljada — pa i do milion — satelita koji bi služili kao orbitalni "data centri" pokreću ozbiljne ekološke i naučne zabrinutosti. Stručnjaci upozoravaju da bi masovna lansiranja i reentriji mogli drastično povećati koncentracije zagađivača u gornjim slojevima atmosfere, sa mogućim posledicama po klimu i ozonski omotač.
Šta planiraju kompanije?
Kompanije su podnele zahteve regulatorima da lansiraju više od milion satelita koji bi obavljali obradu podataka u orbiti, pri čemu bi većinu mogao da obezbedi SpaceX — Elon Musk je govorio o ambiciji da upravlja konstelacijom od milion AI satelita. Ideja je da se računski intenzivni poslovi prebace u svemir, gde je sunčeva energija lako dostupna, a odvođenje toplote u vakuum efikasnije nego na Zemlji.
Zašto je to problem za atmosferu?
Lansiranja raketa i povratci satelita u atmosferu su jedine ljudske aktivnosti koje direktno deponuju materiju u gornje slojeve atmosfere — i način mešanja u tim slojevima znači da emisije tamo imaju disproporcionalan uticaj. Većina raketa emituje crni ugalj (black carbon), koji doprinosi efektu zadržavanja toplote, dok se materijali satelita, najčešće aluminijum, pri sagorevanju pretvaraju u okside (npr. aluminijum‑oksid) koji mogu učestvovati u hemijskim procesima dovodeći do oštećenja ozona.
"Lansiranja i povratci su zaista jedine aktivnosti ljudi koje direktno deponuju materiju u gornju atmosferu," kaže Aaron Boley, profesor astronomije i istraživač održivosti svemira.
Neizvesna hemija i dugoročni ostaci
Naučnici trenutno nemaju potpunu sliku hemijskih reakcija koje se dešavaju na velikim visinama, niti jasno definisane "tipping points" — tačke kada bi uticaj prerastao u ozbiljniju i dugotrajniju promenu. Emisije u visokim slojevima atmosfere mogu ostati godinama — crni ugalj, prema procenama, može trajati i do tri godine — dok zagađenje pri površini biva relativno brzo uklonjeno kišom i turbulentnim vetrovima.
SpaceX's Starship megarocket launches on its 13th test flight, on July 24, 2026. | Credit: SpaceX
Uloga Starshipa i brojke lansiranja
SpaceX‑ev Starship, koji sagoreva metan i tečni kiseonik (čišći u odnosu na kerozin), mogao bi imati ključnu ulogu u masovnom rasporedu takvih konstelacija. Ipak, zbog svoje veličine i količine goriva koje sagoreva po letu, pojedinačno lansiranje Starshipa može proizvesti velike emisije u gornju atmosferu. Prema ocenama istraživača Andrew Wilsona, jedno Starship lansiranje generiše oko 76.000 metričkih tona ekvivalenta CO2. Procene portala Ars Technica ukazuju da bi za raspoređivanje milion‑satellita konstelacije moglo biti potrebno desetine hiljada, pa i do ~77.000 lansiranja Starshipa.
Za kontekst: tokom 2025. godine zabeleženo je svega 324 orbitalna lansiranja globalno, što jasno pokazuje koliki bi porast aktivnosti predstavljao masovni program raspoređivanja orbitalnih data centara.
Reentriji i "kiša" veštačkih materijala
Današnji broj satelita u orbiti (preko ~19.000 funkcionalnih i nefunkcionalnih, prema ESA) bi se povećao, a planirani orbitalni data centri mogli bi težiti i do 7,5 tona po jedinici (uz vrlo velike solarne panele). Ako bi proizvođači praksu osvežavanja opreme zadržali na svakih ~5 godina, godišnje bi u atmosferu moglo ulaziti desetine do stotine tona metala i elektronike — količine koje nisu prirodno prisutne u tim slojevima atmosfere i čije posledice su teže predvidljive.
Šta naučnici i astronomi traže?
Stručnjaci pozivaju na hitno proširenje posmatranja, modelovanja i finansiranja istraživanja koja bi razjasnila hemijske i klimatske efekte ovakvih emisija. Mnogi zahtevaju međunarodne regulative i procese procene uticaja pre nego što počne masovno raspoređivanje. Pored klimatskih zabrinutosti, astronomi već upozoravaju na svetlosno zagađenje — studija Evropske južne opservatorije pokazala je da bi realizacija svih planiranih konstelacija ozbiljno ugrozila optička posmatranja sa Zemljine površine.
Zaključak
Premestiti AI infrastrukturu u orbitu ima privlačne tehničke argumente, ali trenutni podaci ukazuju na potencijalne velike ekološke rizike. Pre masovnih lansiranja neophodno je znatno više istraživanja, transparentnosti i međunarodnih pravila koja će zaštititi atmosferu, ozon i mogućnost naučnog posmatranja univerzuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
