Koalicija ekoloških organizacija traži od FCC-a hitnu obustavu licenciranja više od 1.000.000 predloženih orbitalnih satelita za data centre, ističući rizike po klimu, ozon i noćne ekosisteme. Lansiranja mogu ubacivati u stratosferu velike količine crnog ugljeničnog čađnog materijala, a sagorevanje satelita oslobađa aluminijum-oksid koji može menjati atmosferu. Naučnici i bivši svemirski zvaničnici dovode u pitanje i tehničku i ekonomsku izvodljivost ovih projekata, dok rast broja satelita pojačava rizik od opasnog orbitalnog otpada.
Stručnjaci Upozoravaju: Orbitalni Data Centri Muska i Bezosa Mogu Biti Katastrofalni Po Planetu
Image: European Space Agency
Terestrijalni data centri već zagrevaju gradske kvartove i troše velike količine vode. Predloženo rešenje tehnološke industrije — premestiti centre u orbitu — po mišljenju mnogih ekologa moglo bi da zameni lokalne probleme sa globalnim i potencijalno nepovratnim štetama za atmosferu i noćno nebo.
Koalicija organizacija predvođena Earthjustice, Public Employees for Environmental Responsibility (PEER) i DarkSky International podnela je FCC-u peticiju kojom traži privremenu obustavu licenciranja za više od 1.000.000 predloženih orbitalnih satelita namenjenih data centrima, navodeći ozbiljne rizike po klimu, ozonski omotač i biološke ritmove noćnih ekosistema.
Ko je podneo planove? Među kompanijama koje traže orbitalni kapacitet su SpaceX, Blue Origin i startap povezan sa suosnivačem Robinhood-a; navodi se i predlog kompanije Cowboy Space Corporation za oko 20.000 satelita s lansiranjima planiranim od 2028. godine. Broj aktivnih satelita porastao je sa približno 1.400 (2015) na oko 15.000 danas, a projekcije govore o 100.000 do 2030. — pre nego što prvi orbitalni data centri budu postavljeni.
Glavni okolišni rizici
Emisije pri lansiranju: Analize navode da svako mnogo teže lansiranje raketom može direktno ubaciti u stratosferu približno 10 tona crnog ugljeničnog čađnog materijala (black carbon), čestica koje u tim slojevima imaju višestruko veći potencijal zagrevanja nego iste emisije na površini.
Reentry i hemijski uticaji: Sateliti koji se deorbitiraju sagorevaju i oslobađaju metale poput aluminijuma i magnezijuma; taj proces ubrizgava u visoke atmosferske slojeve aluminijum-oksid (aluminu), čiji dugoročni efekti na ozonski omotač i cirkulaciju vazduha još nisu dovoljno istraženi. Modeli iz 2025. pokazuju da alumina od postojećih reentrija može promeniti polarne vetrove i zagrejati mezosferu do 2040. godine.
Ugljenični otisak: Istraživanja (npr. Univerzitet Saarland i analize pomenute u Scientific American) sugerišu da, kada se u račun uključe emisije pri lansiranju i reentriju, orbitalni data centri mogu imati veći ukupni ugljenični otisak nego ekvivalentni zemaljski centri.
Rizik od svemirskog otpada i tehnička izvodljivost
Veći broj satelita povećava verovatnoću lančanih kolizija i stvaranja oblaka razbijenih delova koji mogu da ugroze postojeće satelite za vremensku prognozu, navigaciju i komunikacije. DarkSky International i astronomi upozoravaju da bi milioni dodatnih satelita trajno promenili noćno nebo, ometajući posmatranja i poremetivši noćne ekosisteme.
Bivši federalni svemirski zvaničnici ističu i ekonomske i tehničke sumnje: masovno postavljanje orbitalnih data centara može biti izuzetno skupo i logistički izazovno, te u trenutnim okvirima nije jasno da li je održivo.
"Čak i ako sagore, ne želite da atmosferu punite otpadom sa tih objekata više nego što biste to želeli od dimnjaka." — Steve Volz, bivši šef NOAA-ine kancelarije za satelite.
Peticija traži da FCC oceni javni interes prema Communications Act i sprovede potpunu Programsku Procenu Uticaja Na Životnu Sredinu (Programmatic Environmental Impact Statement) po NEPA pre nego što nastavi sa izdavanjem licenci. Kritičari ističu da premestiti problem iz gradske sredine u „zajednički tavan“ atmosfere znači deljenje potencijalno nepovratne štete sa celom planetom.
Do sada FCC nije započeo formalnu reviziju. Dok regulatorna tela ne postave jasna pravila i dok nauka ne pruži potpunije odgovore, stratosfera i mezosfera ostaju slojevi koji mogu da akumuliraju emisije i hemijske ostatke — posledice kojih bi mogle biti globalne i dugoročne.
Zašto je važno za čitaoce u Srbiji? Iako su podnosioci i kompanije uglavnom međunarodni, potencijalni globalni uticaji na klimu, ozon i noćnu biologiju tiču se svih zemalja. Odluke regulatora i pravila o lansiranjima oblikovaće kvalitet atmosfere i svemirskog okruženja dostupnog svim korisnicima i posmatračima noćnog neba.
Pomozite nam da budemo bolji.
