Sažetak: Kompanije poput SpaceX-a i Blue Origin-a traže dozvole za lansiranje miliona malih orbitalnih centara podataka. Naučnici i ekološke organizacije upozoravaju da bi masovna prisutnost takvih objekata u orbiti mogla izazvati ozbiljne atmosferske posledice — uključujući unos aluminijuma u gornju atmosferu, potencijalno oštećenje ozonskog omotača i promene vetrova. Takođe se ističu rizici za noćno nebo, astronomiju, i povećanje svemirskog otpada; stručnjaci traže sveobuhvatnu procenu rizika i strogu regulaciju.
Svemirski centri podataka mogli bi biti "katastrofalni" za planet — naučnici upozoravaju
Space data centers could be ‘catastrophic’ for planet, scientist says
Tehnološke kompanije planiraju da lansiraju velike flote malih orbitalnih 'centara podataka' u nisku Zemljinu orbitu, što je izazvalo nove zabrinutosti među naučnicima i organizacijama za zaštitu životne sredine. Projekti, koje predvode kompanije poput SpaceX-a i Blue Origin-a, traže odobrenje Federal Communications Commission (FCC) za masovna lansiranja.
Šta su orbitalni centri podataka?
Prema pristalicama takvih rešenja, u pitanju su relativno mali moduli koji sadrže računarske jedinice i skladište podataka. Međutim, kako objašnjava Cole Donovan iz organizacije Stand Up For Science, stvarni sistemi bi zahtevali ogromne solarne panele za napajanje i velike radijatore za odvođenje toplote. Donovan procenjuje da bi veličina pojedinačnog objekta mogla dostići ~70% veličine Međunarodne svemirske stanice, a u orbiti bi kružile stotine ili čak hiljade takvih jedinica, sa prolazom oko Zemlje otprilike svakih 90 minuta.
Ključne zabrinutosti naučnika
Naučnici i ekološke organizacije podneli su peticiju FCC-u u kojoj upozoravaju na više rizika:
Atmosferski uticaji pri reentriju: Pri istrošenju orbita i povratku u atmosferu, materijali iz satelita i modularnih objekata mogu delimično sagoreti i formirati aerosole. Za razliku od tipičnih satelita, veliki deo struktura ovih centara bazira se na aluminijumu, koji u aerosolu može imati jači negativan efekat na ozonski omotač i hemiju gornjih slojeva atmosfere.
Promene vetrova i klimatski efekti: NOAA-ina laboratorijska studija iz 2025/2026. sugeriše da bi količine aluminijuma i drugih čestica predviđene u nekim scenarijima mogle uticati na atmosferske struje i vetrove, kao i na postojeće klimatske obrasce.
Svjetlosno zagađenje i noćno nebo: Ruskin Hartley iz DarkSky International upozorava da bi velike flote svetlih objekata u niskoj orbiti mogle trajno promeniti način na koji vidimo noćno nebo, utičući na astronomiju i prirodne cikluse svetlosti.
Širi problemi i regulatorni izazovi
Osim atmosferskih i vizuelnih efekata, naučnici ističu i rizike povezane sa povećanjem zagušenosti orbite, većim rizikom od sudara i stvaranjem svemirskog otpada, kao i neizvesnostima u vezi sa dugoročnim raspadom materijala i njihovim hemijskim efektima pri reentriju. Zbog svega toga, koalicija naučnika i nevladinih organizacija traži temeljnu procenu rizika i strože regulatorne uslove pre odobravanja masovnih lansiranja.
Donovan i predstavnici DarkSkyja apelovali su da FCC i međunarodne institucije uzmu u obzir naučne procene i scenarije deorbitacije pre donošenja odluka koje bi omogućile masovna postavljanja ovakvih orbitalnih sistema.
Zaključak: Ideja o prenošenju delova digitalne infrastrukture u svemir može delovati kao tehnološko rešenje za lokalne proteste i ograničenja, ali naučnici upozoravaju da potencijalne posledice po atmosferu, ozonski omotač, noćno nebo i bezbednost u orbiti zahtevaju oprez, dodatna istraživanja i međunarodnu regulaciju pre nego što se krene u realizaciju ovakvih projekata u velikom opsegu.
Pomozite nam da budemo bolji.
