Veliki broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti, mnogi izrađeni od aluminijuma, pri povratku u atmosferu sagoreva i formira mikroskopske čestice aluminijum-oksida (alumina). Po stanju iz februara 2026. oko 14.000 satelita je aktivno, a planovi uključuju znatno više lansiranja; US GAO (2022) procenjuje preko 60.000 satelita do 2040. Studija iz 2025. upozorava da visoke koncentracije alumine mogu menjati polarne vetrove i zagrevati mezosferu, dok čestice mogu ostati u stratosferi godinama. Potrebna su dodatna istraživanja i mere ublažavanja rizika.
Pali sateliti i ozon: Kako sagorevanje aluminijuma u orbiti može da ugrozi atmosferu
Petrovich9/Getty Images
Veliki broj satelita u niskoj Zemljinoj orbiti može ostaviti neočekivane posledice po gornje slojeve atmosfere. Dok se većina satelita pri povratku sagori u atmosferi i ne padne na naseljena područja, sagorevanje metala — pre svega aluminijuma — formira sitne aerosole koji mogu dugo ostati u atmosferi i potencijalno uticati na klimatske i hemijske procese.
Šta se tačno dešava pri povratku satelita?
Tipičan satelit sadrži veliki deo aluminijuma. Kada satelit uđe u gustije slojeve atmosfere, aluminijum se oksiduje i pretvara u vrlo sitne čestice aluminijum-oksida, poznate i kao alumina (Al2O3). Pojedinačne čestice same za sebe nisu hitan problem, ali masovni povratak velikog broja satelita znači i veću količinu ovih aerosola u stratosferi i mezosferi.
Skala problema
Po stanju iz februara 2026. u niskoj Zemljinoj orbiti bilo je oko 14.000 aktivnih satelita, a planovi operatora obuhvataju više od milijardu objekata u narednim decenijama (u članku se spominje preko milion planiranih satelita). US Government Accountability Office (2022) procenio je da bi do 2040. moglo biti preko 60.000 satelita u niskoj orbiti, uz pretpostavku skraćenog životnog veka od oko pet godina.
Paulfleet/Getty Images
Šta pokazuju naučne studije?
Studija objavljena 2025. u Journal of Geophysical Research: Atmospheres ukazuje da velike koncentracije čestica aluminijum-oksida mogu promeniti atmosferske uslove — na primer uticati na brzinu polarnih vetrova i dovesti do lokalnog zagrevanja mezosfere. Osim toga, ovakve čestice mogu ostati u stratosferi godinama, što znači da bi moguće posledice bile dugotrajne.
Uticaj na ozonski omotač i neizvesnosti
Do danas ne postoji dovoljno podataka o direktnom dejstvu aluminijum-oksida na ozonski omotač. Mogući mehanizmi bi uključivali hemijske reakcije na površini čestica koje mogu posredovati uništavanje ozona ili indirektne promene kroz modifikaciju cirkulacije i temperature. Zbog ograničenih empirijskih podataka, rizici ostaju neizvesni — a u nauci su nepoznate varijable često najopasnije.
Mogućnosti ublažavanja i preporuke
Da bi se smanjio potencijalni rizik, naučnici i industrija razmatraju više pristupa:
Materijali i dizajn: razvoj satelita od alternativa koje proizvodu manje štetnih aerozola pri sagorevanju (pominjani su i koncepti poput „drvenih satelita“ kao primer istraživanja materijala).
Upravljanje orbitama: strožiji standardi deorbitovanja (npr. pravilo od 25 godina), poboljšanje sposobnosti planskog povlačenja satelita i smanjenje rizika od nenadanih sudara.
Praćenje i istraživanje: dugoročna atmosferska posmatranja i laboratorijska ispitivanja interakcija aluminijum-oksida sa ozonom i drugim atmosferskim sastojcima.
Zaključak
Pitanje masovnih povrataka satelita i njihovog uticaja na atmosferu je globalno i relevantno i za publiku u Srbiji: radi se o potencijalnom izvoru dugotrajnog zagađenja stratosfere koje zahteva dalje istraživanje, međunarodnu regulaciju i tehnološke inovacije. Trenutni podaci upozoravaju na mogući rizik, ali je neophodno više studija i monitoring pre nego što se donesu definitivni zaključci o uticaju na ozonski omotač.
Pomozite nam da budemo bolji.
