SpaceX je podneo zahtev za do milion solarno napajanih AI satelita u orbiti — rešenje koje na papiru rešava napajanje i hlađenje AI centrima. Naučna merenja pokazuju da sagorevanje satelita oslobađa aluminijum, litijum i druge metale koji menjaju sastav stratosfere. Trenutni tempo reentrija je već merljiv, regulatorni okvir za hemijske efekte ne postoji, a čak i manji obim plana može imati značajne posledice.
SpaceX Traži Milion AI Satelita — Naučnici Upozoravaju Na Promene U Hemiji Gornje Atmosfere
Image: Deposit Photos
Milion satelita — nije štamparska greška. U januaru 2026. SpaceX je podneo FCC zahtev za raspoređivanje do jednog miliona solarno napajanih satelita koji bi služili kao orbitalni AI data centri. Na papiru to obećava rešenje za napajanje i hlađenje velikih AI sistema, ali atmosferski naučnici upozoravaju da bi povratak tih satelita u atmosferu mogao promeniti hemiju stratosfere.
Šta predlaže SpaceX?
Plan predviđa stotine hiljada satelita na visinama između 500 i 2.000 km, smeštenih u orbitalnim „omotačima“ debljine oko 50 km. Kompanija navodi da bi kompletan sistem mogao dodati oko 100 GW AI kapaciteta godišnje. Argument je tehnički privlačan: vakuumsko hlađenje, stalno sunčevo zračenje i eliminisanje zemaljskih mrežnih ograničenja.
Zašto naučnici brinu?
Nekoliko istraživanja i merenja ukazuju na potencijalne probleme:
- NASA-finansirana studija procenila je da jedan satelit od ~550 funti (oko 250 kg) pri sagorevanju oslobađa približno 66 funti (≈30 kg) nanočestica aluminijum-oksida.
- NOAA je u stratosferi pronašla aluminijum i legure tipične za svemirske letelice u oko 10% uzoraka — odnos koji više liči na ostatke letelica nego na meteore.
- Između decembra 2024. i maja 2025. SpaceX je izgoreo 472 Starlink satelita, a prosečni tempo kontrolisanih i nekontrolisanih reentrija već danas je značajan (otprilike četiri Starlink reentrija dnevno).
- Jedan nekontrolisani reentri Falcon 9 gornje faze izazvao je privremeni skok litijuma na oko 100 km visine — deset puta iznad uobičajenih dnevnih vrednosti.
„Prvi direktni dokaz da reentriji satelita menjaju sastav stratosfere,“ navodi se u izveštaju časopisa Science.
Mogući efekti i nepoznanice
Sagorevanje metalnih komponenti može uvesti aluminijum-oksid, litijum, bakar, olovo i druge čestice u gornju atmosferu. Posledice takvog unošenja čestica u stratosferu nisu potpuno razjašnjene: moguće su lokalne i široke promene hemijskih reakcija, uticaj na oblake visoke altitude i indirektan uticaj na ozonski omotač ili klimu. Skala od milion satelita učinila bi ovo de facto velikim, nenamernim hemijskim eksperimentom.
Regulatorni vakuum i astronomija
SpaceX je rekao FCC‑u da planira fazno raspoređivanje i praćenje u saradnji sa nadležnim agencijama. Međutim, ne postoji jedinstveni regulatorni okvir koji nadgleda hemijske efekte masovnih reentrija: FCC reguliše spektar, dok UN smernice o svemirskom otpadu nisu pravno obavezujuće. Naučnici upozoravaju da interna praćenja kompanije nisu zamena za nezavisnu regulaciju.
Astronomi dodaju i drugi problem — desetine hiljada sjajnih, krećućih objekata znatno bi umanjile kvalitet optičkih posmatranja sa Zemlje, pogoršavajući već postojeći problem sa svetlosnim tragovima Starlink satelita.
Ekonomija i verovatnost ostvarenja
Cena projekta se procenjuje na red veličine 2 biliona USD, a realistična izvodljivost pomerena je prema sredini 2030‑ih. Kompanije često traže veći broj autorizacija nego što na kraju lansiraju, pa je moguće da ceo plan nikada ne bude realizovan u punom obimu. Ipak, naučnici upozoravaju da i delimično ostvarenje tog plana može značajno promeniti računicu uticaja na atmosferu.
Zaključak
Predlog SpaceX‑a otvara važno pitanje: ko će regulisati i meriti dugoročne hemijske posledice masovnih reentrija? Dok tehnologija privlači zbog tehničkih i ekonomskih prednosti, postoji ozbiljna potreba za nezavisnim istraživanjima, međunarodnim pravilima i mehanizmima praćenja pre nego što bilo kakvo masovno raspoređivanje postane realnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
