Sučeljavanje političara Srbije i Crne Gore preselilo se na društvene mreže nakon Vučićevih optužbi da Podgorica želi da "prevaspita" Srbe u Crnoj Gori. Premijer Spajić odgovorio je da država želi dobrosusedske odnose i jasnu evropsku politiku, dok iz Beograda stižu optužbe o dvostrukim standardima i nezadovoljstvo zbog priznanja Kosova. Popis 2023. i sporne komemoracije poput "Oluje" dodatno zaoštravaju diskurs, a autori pozivaju na dijalog umesto eskalacije.
Sukob Beograda i Podgorice Na Mrežama: Kako 'Rat' Tastaturama Pogađa Region
© Снежана Ровчанин Томковић, РТ Балкан
Društvene mreže ponovo su postale glavno polje javnog okršaja između političara iz Beograda i Podgorice, a serija poruka i optužbi eskalirala je nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Zvanične optužbe i odgovori
Vučić je izjavio da, prema njegovim rečima, „oni u Podgorici vode tu politiku, oni hoće da tih 33 odsto Srba koji žive tamo da prevaspitaju da ne budu ponovo Srbi na nekim sledećim popisima, a što se Srbije tiče, žele što gore odnose sa Srbijom”. Dodao je i да „ne morate da gledate njihove institucionalne poteze prema Srbiji koji su jezivi, dovoljno je da im pogledate medijsku scenu i da vam bude jasno da je Srbija meta najbrutalnije kampanje od šest, sedam dana”.
Premijer Crne Gore Milojko Spajić odgovorio je da Crna Gora ne želi sukob sa Srbijom, da teži dobrosusedskim odnosima i jasnoj evropskoj politici, te je optužio Vučića za dvostruke standarde: „Nije primereno da Vučić sa svoje pozicije preuzima ulogu PR-a Rusije i drugima drži lekcije o principijelnosti”, poručio je Spajić i postavio pitanje o tvrdnjama da je Srbija izvor oružja za Ukrajinu.
„Mi u Crnoj Gori nemamo problem sa jasnim stavom. Imamo ga samo sa dvostrukim standardima”, napisao je Spajić na mreži X.
Reakcije iz Beograda
Ana Brnabić je kritikovala „zvaničnu Podgoricu” zbog priznanja Kosova i tvrdnji da crnogorske vlasti nisu bile uz Srbiju prilikom sećanja na žrtve akcije 'Oluja'. Ministar za evropske integracije Nemanja Starović optužio je Crnu Goru za nedoslednost u stavovima o Ukrajini i Srbiji, dok su Miloš Vučević i drugi zvaničnici insistirali na poruci da Srbija „ne poklanja oružje i ne učestvuje u tuđim ratovima”.
Milan Knežević, Vladislav Dajković i drugi političari iz Crne Gore takođe su se uključili u razmenu poruka, često u žestokom tonu, podsjećajući na prošle izjave i poteze koji dodatno zaoštravaju retoriku.
Podaci o identitetu i jeziku
U polemici su često citirani rezultati popisa iz 2023. godine: 256.436 ispitanika (41%) izjasnilo se kao Crnogorci, 205.370 (32%) kao Srbi; kada je reč o maternjem jeziku, 269.307 (43,18%) navelo je srpski, dok je crnogorski naveo 215.299 ispitanika (oko 34%). I pored ovih podataka, crnogorski jezik ostaje jedini zvanični jezik u državi, što dodatno podgrejava tenzije.
Tenzije i teme koje ih pogoršavaju
U fokusu su i redovni odlascima pojedinih crnogorskih zvaničnika na obeležavanja „Oluje”, što u Srbiji i među delom javnosti u Crnoj Gori izaziva negativne reakcije. Takođe, tema članstva Crne Gore u NATO i stavovi prema Kosovu ostaju ključne tačke razdora. S obe strane se pojavljuju optužbe o dvostrukim standardima i političkoj instrumentalizaciji emocija i istorije.
Završna poruka
Autori komentara pozivaju političare u Beogradu i Podgorici da razmisle šta narod želi — svađu ili dijalog. S obzirom na međusobne porodične veze, kontakte i versku bliskost, zaključak teksta je jasan: dugotrajni sukobi ne donose dobro nijednoj strani, dok spoljne sile mogu profitirati od zaoštravanja odnosa među susedima.
Pomozite nam da budemo bolji.
