Njegoš Ili Marta Kos? Crna Gora Pred Teškim Izborom — Vize Za Ruse Od 1. Oktobra I Blokada Zagreba

Vlada Crne Gore razmatra uvođenje viza za državljane Rusije i Belorusije, koje bi, prema objavama podgoričkog lista Dan, mogle stupiti na snagu već 1. oktobra. Ovaj potez je deo šire obaveze harmonizacije vizne i spoljne politike sa Evropskom unijom, koju Podgorica treba da ispuni do kraja 2027. godine.

Vize i usklađivanje sa EU

Usklađivanje sa pravilima EU podrazumeva uvođenje viza i za druge države van Unije — pominju se Turska, Kina i neke zemlje Bliskog istoka — što bi dugoročno promenilo viznu mapu za crnogorski turizam i privredu. Izdavaoci apartmana, ugostitelji i lokalne zajednice na primorju najverovatnije će osetiti posledice, ali za sada sve procene uticaja ostaju spekulativne.

Blokada Zagreba i sporna poglavlja

Hrvatska već od decembra 2024. blokira poglavlje 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima o pristupanju Crne Gore EU. Pored toga, Zagreb je postavio niz bilateralnih zahteva koje Podgorica ocenjuje kao teške i, kako navode mnogi u Crnoj Gori, ponižavajuće.

Glavne tačke spora koje Zagreb navodi

• Rezolucija o Jasenovcu i interpretacija istorijskih događaja;
• Potraživanja i moguće kompenzacije za osobe iz Morinja;
• Zahtjevi u vezi sa logorom Lora i pravdom za ubijene vojnike;
• Vraćanje školskog broda "Jadran" i promena naziva bazena u Kotoru;
• Razgraničenje oko Prevlake i ubrzanje imovinskih procesa hrvatskih porodica;
• Procesuiranje osoba optuženih za ratne zločine.

Zbog ovih zahteva Zagreb je u više navrata stavljao veto i na druga poglavlja (npr. poglavlje 14 o transportu), pozivajući se na zaštitu svojih ekonomskih i pravnih interesa.

Politički i bezbednosni kontekst

Podgorica je u proteklim godinama preduzimala korake ka potpunijoj usklađenosti sa spoljnom politikom EU: u aprilu 2022. Crna Gora je uvela sankcije Rusiji i proterala četvoro ruskih diplomata, dok je krajem prethodne godine doneta odluka o slanju crnogorskih vojnika u NATO misiju kao podrška Ukrajini. Ti potezi, uprkos dobrim ocenama iz Brisela, nisu doveli do popuštanja Zagreba.

Posledice za društvo i ekonomiju

Moguće uvođenje viza i pritisci iz Zagreba postavljaju pred Crnu Goru težak izbor između ubrzanog približavanja EU i očuvanja tradicionalnih veza sa Rusijom. Uticaj na turizam, kao i na lokalne prihode na primorju, mogao bi biti značajan, ali konačne procene zavise od tačnih mera i konačnog obima viznog režima.

Zaključak

Pred Crnom Gorom su teške odluke: brzi evropski kurs sa jasnim zahtevima iz Zagreba ili očuvanje istorijskih i prijateljskih veza koje su vekovima bile deo državnog identiteta.

Pitanje ostaje da li će priča o "Bobotovom kuku" i simboličnom dolasku evropskih komesara nadglasati realne političke i ekonomske posledice koje takvi potezi donose.