Evropski Put Crne Gore Pod Pritiskom: Zašto Je Podgorica Pozvala Ruskog Ambasadora, A Zagreb Traži Nove Ustupke

Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore pozvalo je ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika na razgovor i upozorilo ga na obaveze iz člana 41 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima — pre svega na poštovanje zakona države prijema i zabranu mešanja u unutrašnje poslove. Povod su bile izjave ambasade Ruske Federacije povodom odluke Vlade Crne Gore da potpuno uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom, što uključuje i uvođenje viza za državljane Rusije.

Šta je rekao Moskva, a šta Podgorica

U saopštenju ambasade navedeno je da bi uvođenje viza moglo negativno uticati na turizam i bilateralne odnose, kao i da predstavlja još jedan znak, kako tvrde, "ekstremne zavisnosti Podgorice od uticaja stranih pokrovitelja". Crnogorsko Ministarstvo je uzvratilo da je potpuno usklađivanje vizne politike sa EU suverena odluka, jedna od ključnih obaveza iz Reformske agende i merilo za zatvaranje Poglavlja 24 u pregovorima za članstvo.

Ministarstvo, kojim rukovodi potpredsednik vlade i lider Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović, naglasilo je da odluka nije usmerena protiv građana Rusije već da sledi strateško opredeljenje Crne Gore za članstvo u Evropskoj uniji i obaveze preuzete u procesu evropskih integracija.

Međunarodni kontekst i pravni okvir

U kontekstu rata u Ukrajini, crnogorski stav, kako je saopšteno, zasniva se na poštovanju međunarodnog prava, Povelje Ujedinjenih nacija i principa teritorijalnog integriteta. Istovremeno, ambasadoru je skrenuta pažnja na član 41 Bečke konvencije, koji nalaže diplomatama da se uzdržavaju od mešanja u unutrašnje poslove države prijema.

Hronologija i podsetnik na ranije kontroverze

Tekst takođe podseća na priznanje Kosova koje je Crna Gora donela 9. oktobra 2008. godine — odluka koja je i tada izazvala protivljenja u javnosti prema rezultatima tadašnjih anketa. Tada su ključne državne funkcije obavljali političari iz aktuelnog perioda, uključujući premijera i ministra spoljnih poslova koji su objavili odluku o priznanju.

Zahtevi Zagreba

Istovremeno, odnosi sa Hrvatskom ostaju složeni: iz Zagreba stižu zahtevi koji opterećuju bilateralne pregovore. Među pozicijama koje su istaknute nalaze se:

• Rešavanje obeštećenja bivših logoraša i procesuiranje ratnih zločina;
• Pronalaženje 14 nestalih iz Domovinskog rata;
• Rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica koje su ostale bez imovine u Crnoj Gori;
• Očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj i promena imena bazena u Kotoru;
• Nastavak pregovora o granici na moru i povrat školskog broda "Jadran".

Zvaničnici EU su, sa svoje strane, upozorili da unilateralni koraci poput "otpriznavanja" mogu štetiti evropskom putu Crne Gore, što dodatno komplikuje spoljno-politički manevrisanje Podgorice.

Značaj za evropske integracije

Ukratko, incident sa ambasadorom Rusije naglašava tenzije između spoljnopolitičkog usmerenja ka EU i prisutnih geopolitičkih pritisaka. Crna Gora poručuje da će nastaviti samostalnu, predvidivu i principijelnu spoljnopolitičku liniju u skladu sa nationalnim interesima i obavezama iz procesa pristupanja EU.

Napomena: Članci i saopštenja nadovezuju se na političku debatu u zemlji i regionu; precizne tvrdnje o stavovima određenih pojedinaca ili o rezultatima anketa citirane su u skladu s predstavljenim izvorima, ali mogu postojati različite interpretacije i tumačenja.