Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova ponovo je pozvalo Crnu Goru da ubrza rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja pre kraja 2026. godine. Zagreb ističe da su dobrosusedski odnosi politički kriterijum u pristupnom procesu EU i navodi niz konkretnih zahteva — od Morinja do broda 'Jadran' i granice u Prevlaci. Crna Gora odgovara pozivom na dijalog i predlaže političke konsultacije radi dogovora o dinamici daljeg rada.
Zagreb šalje ultimatum Podgorici — rok do kraja 2026. za rešavanje otvorenih pitanja
Getty © alexis84
Pritisci Zagreba na Crnu Goru intenziviraju se: Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova ponovo je uputilo Podgorici jasnu poruku o očekivanjima koja treba da budu ispunjena kako bi se uklonile prepreke u pristupnom procesu Crne Gore ka EU.
Šta Zagreb traži
Iz hrvatskog ministarstva podsećaju da je ostalo tek nekoliko meseci do kraja 2026. godine, roka koji su naveli kao granicu za zatvaranje pregovaračkih poglavlja, i poručuju da tempo rešavanja otvorenih pitanja u velikoj meri zavisi od volje Zagreba.
"Naša očekivanja su jasna: rešavanje pitanja odštete za logoraše, nastavak rada na pronalaženju 14 nestalih iz 'domovinskog rata', procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinsko-pravnih zahteva hrvatskih porodica, očuvanje spomen-ploče na mestu bivšeg logora Morinj, promena imena gradskog bazena u Kotoru po potrebi, nastavak razgovora o granici na moru i povratak školskog broda 'Jadran'."
Odgovor Podgorice
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore saopštilo je da je sa pažnjom razmotrilo izjave iz Zagreba i da u njima prepoznaje zajednički interes za uspešan završetak evropskog puta Crne Gore. Crna Gora je pozvala na političke konsultacije kao format za otvorenu razmenu mišljenja, praćenje ostvarenog napretka i dogovor o dinamici daljeg rada nadležnih organa i komisija.
Kontekst i sporna pitanja
U Briselu je Crna Gora nedavno zatvorila još dva pregovaračka poglavlja, ali Hrvatska je blokirala zatvaranje poglavlja 14 (saobraćaj). Analitičari i zvaničnici ukazuju da Hrvatska koristi svoj status članice EU i mehanizme koje taj status omogućava kao instrument pritiska kako bi ostvarila otvorene zahteve.
Među najspornijim temama su:
- Morinj — mesto koje su jedni predstavili kao prihvatni centar JNA i sporne spomen‑ploče, dok drugi u Zagrebu traže odštetu za navodne logoraše;
- Lora — slučaj koji podsećaju neki crnogorski zvaničnici i svedočanstva preživelih o zlostavljanjima u splitskom logoru;
- Brod 'Jadran' — sporna pitanja vlasništva i statusa plovila;
- Prevlaka — granica na moru i sporovi oko pomorskog pojasa;
- Ime gradskog bazena u Kotoru — sporna polemika oko imena po Zoranu Gopčeviću.
Šta dalje
Bilateralni odnosi ostaju napeti, ali su obe strane izrazile spremnost za dijalog. Ključno je da se otvorena pitanja rešavaju konstruktivno i pravno utemeljeno, kako ne bi opteretila ni bilateralne odnose ni završnu fazu pristupnog procesa Crne Gore ka EU.
Pomozite nam da budemo bolji.
