Školski jedrenjak 'Jadran', upisan pre 93 godine u flotu Kraljevske mornarice Kraljevine Jugoslavije, ponovo je predmet spora između Crne Gore i Hrvatske. Prva luka broda bila je Tivat, dok Hrvatska tvrdi da mu je matična luka Split. Komisiju vodi ministar odbrane, ali javnosti nedostaju detalji pregovora, dok NVO "Miholjski zbor" pokreće peticiju da 'Jadran' ostane u Crnoj Gori. Istoričari navode da Sporazum o sukcesiji ide u prilog Crnoj Gori, ali političke tenzije i pitanja transparentnosti ostaju otvoreni.
Spor oko školskog broda 'Jadran': Hoće li simbol Boke preći u ruke Hrvatske?
Getty © Photo by: Giulio Andreini/UCG/Universal Images Group via Getty Images
Školski jedrenjak 'Jadran' ponovo je u centru spora između Crne Gore i Hrvatske, nakon tvrdnji da Zagreb uslovljava napredak Podgorice ka EU predajom plovila. Brodu, upisanom pre 93 godine u flotu Kraljevske mornarice Kraljevine Jugoslavije, prva luka po dovršetku gradnje bila je Tivat, gde se i nalazio u trenutku raspada SFRJ. Hrvatska strana, međutim, tvrdi da mu je matična luka Split.
Pozadina i aktuelno stanje
Formirana je komisija na čelu sa ministrom odbrane Draganom Krapovićem koja treba da razjasni pitanje pripadnosti, ali iz Ministarstva odbrane do sada nema detaljnih javnih informacija o toku pregovora sa Zagrebom. U međuvremenu, nevladina organizacija "Miholjski zbor" pokrenula je peticiju čiji je cilj da spreči preuzimanje broda od strane druge države.
Argumenti i reakcije
Predsednik "Miholjskog zbora" Zdravko Nišavić ocenio je da je 'Jadran' simbol Boke i Crne Gore i da Hrvatska, po njegovim rečima, nema istorijske, finansijske niti pravne osnove za potraživanje. "Jednostavno, brod 'Jadran' ne treba da predamo Republici Hrvatskoj iz prostog razloga jer Hrvatska nema apsolutno nijednu činjenicu koja stoji na njihovoj strani", izjavio je Nišavić.
Istoričar Vukota Vukotić podseća da, prema Sporazumu o sukcesiji, pokretna vojna imovina ostaje u državama u kojima se nalazila u trenutku raspada SFRJ, što, prema njemu, ide u prilog položaju Crne Gore.
Transparency i političke tenzije
Nišavić je takođe kritikovao nedovoljnu transparentnost pregovora, navodeći da je ministar Krapović, navodno, sugerisao da bi dao ostavku ukoliko bi 'Jadran' bio predat. On je izneo i optužbe da je ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović do sada delovao više u skladu sa interesima zvaničnog Zagreba nego u interesu države Crne Gore — tvrdnje koje nisu potvrđene iz nezavisnih izvora.
Šta je sledeće?
Rokovi i dalji koraci zavise od rada komisije i eventualnih bilateralnih dogovora. Moguće su i kompromise poput zajedničkih misija ili obuke na brodu, što je predložio i Vukotić, ali pitanje vlasništva ostaje politički i pravno osetljivo. Dok se pregovori ne razjasne, brod ostaje simbolično važno pitanje za lokalnu zajednicu i javnost Crne Gore.
Napomena: U tekstu su sačuvane izjave aktera i navodi iz medijskih izveštaja; neke tvrdnje su predmet optužbi i nisu nezavisno verifikovane.
Pomozite nam da budemo bolji.
