Brod i granica: Zagreb i Podgorica najavljuju odvojene pregovore o 'Jadranu' i Prevlaci

Crna Gora i Hrvatska najavile su održavanje odvojenih bilateralnih sastanaka koji će biti posvećeni dvema najosetljivijim otvorenim temama — međudržavnoj granici i statusu školskog broda „Jadran”. Termini razgovora se još usaglašavaju diplomatskim putem, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore (MIP).

MIP, na čijem je čelu ministar Ervin Ibrahimović, navodi da su pojačane aktivnosti kako bi se stvorili preduslovi za održavanje zasebnih susreta fokusiranih na Prevlaku i pitanje vlasništva nad brodom. Crna Gora ostaje, kako poručuju, posvećena rešavanju otvorenih pitanja kroz konstruktivan i kontinuiran dijalog i teži rešenjima prihvatljivim za obe strane.

Pozadina spora

Odnosi između dve susedne države zaoštreni su od leta 2024. kada je crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, Dachauu i Mauthausenu. Kao odgovor, Zagreb je proglasio nekoliko crnogorskih zvaničnika nepoželjnim, a početkom 2025. blokirao je zatvaranje Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima Crne Gore sa EU. Kasnije je blokirano i Poglavlje 14 (saobraćajna politika).

Šta je na stolu

Zagreb je krajem jula uputio pismo sa nizom zahteva i pritisaka kako bi, kako tvrdi, otvorena pitanja bila rešena do kraja godine — roka koji je Podgorica odredila za zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Među spornim tačkama su: isplata odšteta zatvorenicima iz Morinja, rešavanje pitanja nestalih osoba, vlasništvo nad brodom "Jadran", promena imena bazena u Kotoru i nastavak razgovora o pomorskoj granici.

Morinj: MIP podseća da je tamo bio prihvatni centar JNA u kome, kako se navodi, nijedan Hrvat nije ubijen. U oktobru 2022. u Morinju je postavljena spomen-ploča koja ga označava kao logor za zatvorene hrvatske civile i branioce, što je izazvalo protivljenje meštana.

Prevlaka: Spor oko Prevlake, ulaza u Boku Kotorsku, traje od raspada bivše SFRJ. Nakon sukoba devedesetih, UN posmatrači kontrolisali su zonu od 1996. do 2002. godine, kada je potpisan Protokol o privremenom graničnom režimu. Tom odlukom Hrvatska je dobila kopneni deo poluostrva i pomorski pojas ulaza u Boku širine 550 metara, dok je deo akvatorijuma uz levu obalu poluostrva ostao proglašen "ničiјim morem" — privremeni status koji važi i danas.

Mogući efekti i naredni koraci

Crnogorski predsednik Jakov Milatović više puta je naglasio da su pitanja Prevlake i državne granice ključna za suverenitet i teritorijalni integritet, te da ih treba rešavati sa najvišim stepenom državne odgovornosti. Iz MIP-a poručuju da će javnost biti blagovremeno obaveštena o terminima sastanaka nakon konačnog diplomatskog dogovora.

Uprkos pritiscima i blokadama u procesu pridruživanja EU, Podgorica ističe spremnost na dijalog. Ishod predstojećih razgovora može uticati na dinamiku pristupnih pregovora Crne Gore i na bilateralne odnose u regionu.