Aleksandar Vulin tvrdi da Crna Gora zbog priznavanja Kosova, ulaska u NATO i drugih poteza vodi antisrpsku politiku, što je izložilo njeno napredovanje ka EU blokadi iz Hrvatske. Hrvatska je, prema Vulinovim rečima, stavila veto na Poglavlje 31 i blokirala zatvaranje Poglavlja 14 zbog niza istorijskih i imovinskih zahteva. Zagreb je poslao otvoreno pismo sa zahtevima poput obeštećenja logoraša, pronalaska 14 nestalih, procesuiranja ratnih zločina i rešavanja imovinsko-pravnih pitanja.
Vulin: Na kraju puta ka EU Uvek Čeka Hrvatska — Vetoi, Zahtevi i Bilateralni Sporovi
© R.Z./ATAImages
Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, ocenio je da je Crna Gora nizom odluka — priznanjem Kosova, članstvom u NATO, uvođenjem sankcija Rusiji i obavezom slanja vojske u Ukrajinu — prešla na kurs koji, po njegovim rečima, predstavlja doslednu antisrpsku politiku. Vulin tvrdi da upravo zbog tih poteza, ali i zbog niza bilateralnih pitanja, Crnu Goru na kraju puta ka Evropskoj uniji čeka blokada iz Hrvatske.
Šta je rekao Vulin
Vulin je podsetio da je Hrvatska Crnoj Gori "stavila vaspitno-popravni" veto na Poglavlje 31, koje obuhvata spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Kao razloge blokade naveo je Rezoluciju o Jasenovcu, pitanje Prevlake i druge zahteve i pritiske iz Zagreba.
"Dokle god u Crnoj Gori bude i tragova srpstva, dokle god se očuva jedinstvena Srpska pravoslavna crkva i dokle god ne nestane svaka šansa da 32 posto Srba u Crnoj Gori ima isto pravo glasa kao i četiri posto Albanaca, Crna Gora neće postati član Evropske unije."
On je dodao da, kada Crna Gora stigne do krajnjeg dela puta ka EU — bez prava da samostalno odlučuje — može joj zapretiti upravo hrvatski veto.
Konkretnije sporne tačke
Vulin je podsetio da je Crna Gora nedavno u Briselu zatvorila još dva poglavlja pregovora za članstvo u EU, ali da je Zagreb blokirao zatvaranje Poglavlja 14, koje se tiče saobraćaja. Nakon toga, Hrvatska je poslala otvoreno pismo sa više zahteva upućenih Podgorici.
Zahtevi iz otvorenog pisma Zagreba
- Rešavanje pitanja obeštećenja logoraša;
- Nastavak rada na pronalasku 14 nestalih iz "domovinskog rata";
- Procesuiranje ratnih zločina;
- Rešavanje imovinsko-pravnih pitanja hrvatskih porodica koje su ostale bez imovine u Crnoj Gori i čiji su sudski postupci u zastoju;
- Očuvanje spomen-ploče na bivšem logoru Morinj;
- Promena imena bazena u Kotoru (kako je navedeno u pismu);
- Nastavak razgovora o pomorskoj granici;
- Povratak školskog broda "Jadran".
Ove tačke predstavljaju kombinaciju istorijskih i imovinsko-pravnih pitanja koja Zagreb smatra nerešenim i zbog kojih koristi instrumente pritiska u pregovorima o pristupanju Crne Gore EU.
Kontekst i implikacije
Vulinove tvrdnje odražavaju tenzije u regionu i različite interpretacije istorijskih pitanja koja utiču na evropske integracije. Dok Vulin naglašava navodnu antisrpsku politiku i opasnost od hrvatskog veta, iz diplomatskih krugova stižu i zahtevi za konkretna bilateralna rešenja koja Zagreb želi videti realizovana pre daljeg napredovanja Crne Gore prema EU.
Napomena: Izjave i optužbe navedene u tekstu predstavljaju stav Aleksandra Vulina i ne predstavljaju potvrdu svih tvrdnji. Bilateralni zahtevi Zagreba i njihov uticaj na proces pristupanja Crne Gore EU predmet su diplomatskih i političkih pregovora.
Pomozite nam da budemo bolji.
