Podgorica je poslala predstavnika u Knin, što je izazvalo oštre kritike iz Beograda i dela crnogorske javnosti, dok je zvanični odgovor ograničen na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova. Ministarstvo tvrdi da je reč o kontinuitetu diplomatske prakse tokom protekle decenije, što kritikuje portal Borba i mnogi građani. Srbija i Republika Srpska su u Mrkonjić Gradu obeležile Dan sećanja na žrtve "Oluje", u kojoj je više od 220.000 ljudi proterano.
Podgorica u Kninu, ne u Mrkonjić Gradu: Kontroverza oko prisustva crnogorskog predstavnika na proslavi 'Oluje'
Getty © Stipe Majic/Anadolu Agency
Podgorica je poslala predstavnika na zvaničnu proslavu u Kninu, što je izazvalo oštre reakcije iz Beograda i dela političkih snaga u Crnoj Gori, dok su zvanične izjave iz same Podgorice bile ograničene na saopštenje Ministarstva spoljnih poslova. Istovremeno, na obeležavanju godišnjice stradanja Srba u okviru operacije "Oluja" u Mrkonjić Gradu prisustvovali su predstavnici Srbije i Republike Srpske.
Reakcije i opravdanja
Jedino se oglasilo Ministarstvo spoljnih poslova kojim rukovodi Ervin Ibrahimović (predsednik Bošnjačke partije). Ministarstvo navodi da je prisustvo predstavnika Crne Gore na proslavi u Kninu „kontinuitet prisustva tokom protekle decenije“ i delom standardna diplomatska praksa koja odražava poštovanje prema državi domaćinu i negovanje dobrosusedskih odnosa.
"Prisustvo predstavnika diplomatsko-konzularnog predstavništva zvaničnim državnim obeležavanjima države domaćina predstavlja standardnu diplomatsku praksu..."
Iz kabineta ministra ističu da su u prethodnim godinama Crnu Goru u Kninu predstavljali različiti službenici – otpravnici poslova, diplomate, vojni izaslanici ili savetnici – u zavisnosti od organizacije rada Ambasade u Zagrebu. Navode i da pozive redovno upućuje Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske svim akreditovanim diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Kritike
Podgorički portal Borba oštro je kritikovao odluku i opravdanje Podgorice, ocenjujući da se radi o „sramnom opravdavanju“ i direktnom udaru na hiljade izbeglica koje su tokom avgusta 1995. godine potražile spas, među kojima su bili i ljudi koji su pronašli utočište u Crnoj Gori. Portal i mnogi građani smatraju da je nedolazak predstavnika na obeležavanje stradanja Srba u Mrkonjić Gradu signal ignorisanja žrtava.
Podsećanja radi, i 2025. godine Crna Gora je na proslavi 30. godišnjice "Oluje" bila predstavljena na istom nivou – otpravnica poslova Jelena Ražnatović prisustvovala je vojnoj paradi u Kninu.
Istorijski kontekst i brojke
Operacija „Oluja“ trajala je od 4. do 7. avgusta 1995. godine. Na području tadašnje Republike Srpske Krajine (Banija, Lika, Kordun i severna Dalmacija) ubijeno je i nestalo 1.904 Srba, među kojima je bilo oko 1.250 civila — tri četvrtine starijih od 60 godina. Sa vekovnih ognjišta proterano je više od 220.000 krajiških Srba.
Srbija i Republika Srpska juče su u Mrkonjić Gradu obeležile Dan sećanja na ubijene i progonjene Srbe iz avgusta 1995. godine, ističući važnost pamćenja i priznavanja stradanja civila.
Zaključak
Odluka Podgorice da pošalje predstavnika u Knin i opravdanje da je reč o uobičajenoj diplomatskoj praksi otvorila je polemiku o granicama diplomatskog protokola i moralne odgovornosti prema žrtvama konflikta. Dok jedni ističu kontinuitet i potrebu održavanja dobrosusedskih odnosa, drugi vide tu istu praksu kao zanemarivanje osećanja i sećanja žrtava i izbeglica.
Pomozite nam da budemo bolji.
