Skupština opštine Herceg Novi je jednoglasno zatražila da grad ima svog predstavnika u državnoj Komisiji za razgraničenje sa Hrvatskom, kojeg će lokalni parlament predložiti na narednoj sednici. Rasprava, pokrenuta inicijativom Saveta NVO Boke kotorske, istakla je da status Prevlake utiče na stabilnost, privredu i bezbednost grada. Podsetili su da Protokol iz 2002. godine nije rešio konačno pitanje granica, a Zagreb je upozorio da bi mogao opstruisati Podgoricu na putu ka EU ako se ne postigne dogovor.
Novljani Ne Odustaju: Herceg Novi Traži Predstavnika U Komisiji Za Razgraničenje
Getty © Credit Tatjana Dyuvbanova
Skupština opštine Herceg Novi jednoglasno je usvojila zaključak kojim Vladi Crne Gore upućuje zahtev da u Komisiju za poslove razgraničenja i utvrđivanja državne granice bude imenovan i predstavnik tog grada, koga će lokalni parlament predložiti na jednoj od narednih sednica.
Pozadina i inicijativa
Ta odluka doneta je na predlog odbornika DPS-a Dejana Stojadinovića, nakon rasprave o Informaciji o formalno-pravnom statusu poluostrva Prevlaka u kontekstu razgraničenja između Crne Gore i Hrvatske. Ta tačka na dnevnom redu uvrštena je po inicijativi Saveta NVO Boke kotorske, čiji su članovi niz lokalnih udruženja i organizacija iz Herceg Novog, Kotora i Tivta.
Zašto je pitanje važno za Herceg Novi
Potpredsednica SO Herceg Novi, Dragana Stanišić, ukazala je da status Prevlake nije samo pravno ili bilateralno pitanje, već tema od ključnog značaja za stabilnost, svakodnevni život i privredni razvoj grada. Istakla je da "evropski put ne sme i ne može značiti zapostavljanje vitalnih lokalnih i državnih interesa" i naglasila privredne i bezbednosne implikacije nerešenog statusa.
“Zbog neršenog statusa Prevlake blokirani su veliki turistički i privredni potencijali na ulazu u Bokokotorski zaliv. Naš akvatorijum, ribari i turistička privreda decenijama trpe zbog statusa kvo.” — Dragana Stanišić
Stanišić je naglasila da privremeni režim iz 2002. godine jeste doneo određeni stepen stabilnosti, ali je istovremeno ostavio opštinu u pravnoj i ekonomskoj neizvesnosti.
Hronologija i pravni okvir
Profesor Drago Šerović, kao predstavnik Saveta NVO Matica Boke, podsetio je da je ovo već peta sednica u Herceg Novom posvećena pitanju Prevlake od 2002. godine, što pokazuje kontinuitet lokalnog angažmana. Podsetio je i na činjenicu da Protokol o privremenom režimu iz 2002. nije prejudicirao konačno razgraničenje ni na kopnu ni na moru — posle potpisivanja Protokola na Prevlaci je podignuta hrvatska zastava.
“Taj Protokol je i danas na snazi, što znači da rešenje ni na kopnu ni na moru nije konačno — sve je otvoreno.” — Drago Šerović
Šerović je takođe upozorio na izjave iz najviših hrvatskih organa prema kojima je razgraničenje na kopnu već završeno, što je, kako je ocenio, netačno.
Međunarodni i politički kontekst
U tekstu je označeno da je Zagreb poručio kako bi mogao da uspori ili blokira napredak Podgorice ka Evropskoj uniji ukoliko se ne postigne dogovor oko granice i pitanja Prevlake. U Herceg Novom ističu da očekuju pravedno, trajno i održivo rešenje koje će uvažiti istorijske, geografske i pravne argumente u korist Crne Gore i lokalnih interesa Boke kotorske.
Sledeći korak je da lokalni parlament predloži kandidata za predstavnika grada, nakon čega Vlada treba da ga imenuje u okviru državne Komisije za razgraničenje.
Napomena: Tema ostaje otvorena i pratiće je dalji diplomatski i pravni koraci dve države, kao i potencijalni uticaji na lokalnu privredu i bezbednost.
Pomozite nam da budemo bolji.
